Sećanje ne zna za granice

Približava se žalostan datum u istoriji Rusije – početak Velikog Otadžbinskog rata, Dan sećanja i tuge. Pre 70 godina, 22. juna 1941. godine, kukavički, bez objave rata, fašistička Nemačka napala je na SSSR. Svedočenja o prvim tragičnim danima rata biće predstavljena na međunarodnoj izložbi Memorijal-2011. u moskovskom Manježu. Na otvaranje će doputovati delegacije iz 15 zemalja, između ostalog iz Nemačke, Češke, Slovačke, Bugarske. Posebna pažnja na izložbi će biti poklonjena pitanju održavanja vojničkih grobnica i očuvanja spomenika.

Rat nije završen dok ne bude sahranjen i poslednji vojnik. Ovo je rečenica velikog ruskog vojskovođe Aleksandra Suvorova koja je aktuelna i danas. Naći i sahraniti vojnike, odati svu poštu palima za slobodu sveta je dužnost Rusije. Do danas tragači svake godine nalaze i sahrane hiljade palih vojnika u tuđini. Trenutno na teritoriji preko 50 zemalja ima preko 22 hiljade vojničkih grobnica sovjetskih vojnika. Svake godine na njihovo održavanje i uređenje Rusija troši 5 miliona dolara.

Ipak neki kratkovidi političari kako bi udovoljili trenutnom raspoloženju zalažu se za prenos i demontažu spomenika sovjetskim vojnicima oslobodiocima. Oni posežu na obelikse, a u stuštini na istorijsko sećanje. Dovoljno je setiti se prenosa estonskog Bronzanog vojnika koji je glasno odjeknuo. Demontaža spomenika i prenos memorijalnog zida povukli su za sobom masovne nerede u Talinu i drugim gradovima Estonije. Nije sve glatkoni u nekim zemljama Istočne Evrope, između ostalog u Mađarskoj, kaže načelnik Uprave Ministarstva odbrane za očuvanje sećanja na branioce otadžbine,  general-major Aleksandar Kirilin.

To se nažalost često dešava. Posebno prilikom smene političkih stranaka koje stoje na čelu države. Dolaze radikalnije političke grupe i započinje igra oko sovjetskih spomenika. Nažalost, trenutno se pogoršava situacija u Mađarskoj. Novi gradonačelnih Budimpešte namerava da ukloni spomenik crvenoarmejcima sa trga Slobode.

Po rečima predstavnika Ministarstva odbrane, lokalne vlasti se spremaju da premeste čuveni spomenik na lokalno englesko groblje – tobože u centru grada nije mu mesto. I ranije spomenik u znak sećanja na 80 hiljada vojnika Sovjetske armije koji su poginuli u borbama za Budimpeštu krajem 1944. godine nekoliko puta bio je objekat napada mađarskih nacionalista. Ipak sitaucija se sada ponovo zaoštrila.

Gubici Sovjetskog Saveza u vreme Velikog Otadžbinskog rata izračunavaju se gigantskim ciframa. Po poslednjim proračunima, najstrašniji i najkrvaviji rat odneo je živote skoro 27 miliona ljudi, među njima 9 miliona vojnika. Podaci o mnogima od njih su uneti u elektronsku bazu Memorijal, formiranu povodom 65-godišnjice Pobede.