Venecija čeka Sokurova sa Faustom

Organizatori 68. Međunaorodnog filmskog festivala u Veneciji, koji će biti održan u septembru, objavili su nazive nekoliko filmova primljenih među prvima za učešće na konkursu. Među njima je novi film istaknutog ruskog režisera Aleksandra Sokurova Faust.

Faust, snimljen po prvom delu istoimene poeme velikog nemačkog pisca Getea, završava grandiozni kinematografski projekat koji su očigledno u stanju da izvedu samo takvi titani kao što je Aleksandar Sokurov. To je tetralogija započeta filmovima Moloh, Bik i Sunce. Svaki od njih posvećen je realnom istorijskom liku koji je ostavio zloslutni, tragični pečat u događajima 20. veka. Lider boljševičke revolucije u Rusiji Lenjin. Čovek koji je pretvorio Nemačku u agrsivnu nacističku državu – Hitler. Japanski car Hirohito, koji je potpisao kapitulaciju svoje zemlje u Drugom svetskom ratu i odrekao se prestola. Likovi ovih istorijskih figura u krizne momente njihove egzistencije na ekranu ovaploćuje Aleksandar Sokurov sa skoro dokumentarnom preciznošću i istovremeno filozofskom dubinom, sa psihološkom verodostojnošću i metafizičkim smislom.

Praktično svi filmovi Sokurova se prikazuju na velikim evropskim festivalima – ili u Berlinu, ili u Kanu, ili u Veneciji i ne ostaju bez nagrada. To se tiče između ostalog i filmova tetralogije. U čemu su razlozi takvog interesovanja za stvaralaštvo Sokurova u inostranstvu? Jer po nekad čak sunarodnici ne mogu lako da ga shvate i ocene? Na ovu temu u intervjuu za Glas Rusije razmišlja filmski teoretičar Sitora Alieva.

Danas je Aleksandar Sokurov jedan od glavnih režisera u Evropi zato što on nosi u sebi, po mom mišenju, ozbiljnu odlazeću kulturu kinematografije, kaže ekspert. On ima mnogo sledbenika u svetu. Čini mi se da je on z ačitav svet danas otelotvorenje ruske kulture. I to je najvažnije. To je mnogo šire nego kinematografija. Meni se čini, nastavlja Sitora Alijeva, da je njegova kinematografija upečatljivi primer savremenog autorskog ozbiljnog filma, koje, nažalost, čuva svoju nišu samo na festivalima. Sokurov nam nudi složenu dramaturgiju, po prvilu, vrlo složen tekst i duboku audiovizuelnu kulturu, koja, nažalost, danas takođe nestaje sa filma. Taj spoj i podiže Sokurova na vrh kinematografije.

I tako, završetak tetralogije – Faust. Za Sokurova to nije izmišljeni lik kao za Getea. To je skoro realni junak, kao u prethodnim filmovima i projektima. Stalni Sokurovljev scenarista Jurij Arabov smestio je Fausta u Nemačku sredinom 19. veka i iskoristio ne samo motive Getea, već i Tomasa Mana, nemačke legende. Glavne uloge igraju nemački glumci – Johanes Cajler, Hana Šigula. I, naravno, film je snimljen na nemačkom. Između ostalog, to je princip Sokurova: Moloh o Hitleru je takođe napravljen na nemačkom, Sunce na japanskom. Tri snimateljske brigade radile su pod rukovodstvom nominanta za Oskara, Francuza Bruna Delbonela. A veći deo snimanja odvijao se u okolini Praga, uz učešće saradnika češkog studija Barandov. Tako da je Faust prava internacionalna, evropska produkcija, čiji budžet čini 8 miliona evra.