Postkrizni simptomi globalne ekonomije

EU i Evropska Centralna banka, po tvrđenju evropskih medija, sakupljaju novi paket pomoći Grčkoj. Uz dug zemlje od 330 milijardi može da se doda još 60. Ipak, kako smatraju mnogi eksperti, to sredstvo teško da će izlečiti rane grčke ekonomije. Veći deo kredita će otići na otplatu evropskih menica, čiji desetogodišnji rok otplate ističe ove godine, a ne na oživljavanje konjukture.

Utešne novosti na Zapadu su u deficitu. Svetske rejting agencije dale su znak za uzbunu ekonomijama SAD, Japana, Ialije, čija kreditna sposobnost preti da se svali u minus. Ne balansiraju li svetske finansije na ivici nove krize? Temu razamtra komentator Sergej Guk i eksperti – profesor Jakov Mirkin, direktor instituta za finansijska tržišta Finansijske akademije i nemački ekonomista profesor Norman Peh, koji su niz godina radili na univerzitetima Hamburga i Berlina.

Još nije završen postkrizni period. Svetka ekonomija i globalne finansije nisu izašle konačno na period rasta, koji bi mogao da proguta sve rizike, koji se nisu u potpunosti ispoljili u periodu krize. To se može uporediti sa zemljotresom, posle kojeg sledi drugi, treći, četvrti potres. Mogu li oni da se pretvore u nove zemljotrese? Da, mogu, ako budu napravljene greške u ručnom upravljanju globalnim finansijama, kakvo je ono u suštini.

Žestoka presuda savremenoj finansijskoj politici izrečena je nedavno iz usta svetskog autoriteta- bivšeg kancelara Helmuta Šmita. Vlade, izjavio je on, treba da budu svesne da su banke i finansijske ustanove dužne da služe interesima realne proizvodnje i radnicima. Ni u kom slučaju ne sme se dopuštati da one degradiraju, prateći jedini cilj – bogaćenje menadžmenta. Banke su za građane, a ne poreski obveznici za banke.

U praksi sve izgleda pomalo drugačije. Grčki dug ne slažu se da prepolove pre svega kreditori koje predstavljaju komercijalne finansijske strukture. Uzrok upornosti objašnjava profesor Noraman Peh.

Evropska centralna banka i posebno komercijalne banke ne žele ni otpisivanje kredita, ni prolongiranje, pošto će im to doneti gubitke. I zato bi želeli da nastave kreditiranje, koje će im dati nov profit.

Socijalna opterećenja na Grčku rastu. Nisam siguran da je to izlaz. Ako se zaista pomaže Grčkoj, ne treba dovoditi stvar do potpunog razranja, a moguće i do ustanka. I od dela duga će morati da se odustane, nema se kud.

Ne isključujute li vi mogućnost da se zemlja proglasi bankrotiralom?

U takvoj situaciji ništa nije isključeno, mada ne smatram to sada aktualnim. Sve zavisi od politike centralnih država EU – Nemačke, Francuske, Velike Britanije.

Najverovatnije bogati će gunđati, pomenuće u izvesnom kontekstu vladu u Atini, ali pomoć će izdvojiti, nemaju kud. U protivnom, kako je izjavo grčki ministar finansija na televiziji, moraće da se spuste šaloni. Tačnije, da se zatvori radnja. Sa svim posledicama po evro zonu koje iz toga proističu.