Nemačka razmena: civilna nuklearna energetika za gas

Vice-kancelar i ministar ekonomije Nemačke Filip Resler boravi u utorak u Moskvi. Tematika pregovora je resorna, s osloncem na energetiku. To je sasvim logično. Civilna energetika se povlači iz upotrebe, deficit će morati nečim da se kompenzuje. Najjeftinija, ekološki čista varijanta su gasne centrale. Ima, istina, problema, za Nemce pomalo delikatne prirode: Mal te ne najglasnije od svih u EU njihovi političari su zahtevali da se umanji energetska zavisnost Evrope od ruskih isporuka.

Planirani prelazak sračunat je na 10 godina. Vakuum nastao u energetskom bilansu Nemačke treba da popuni Rusija. Da li Moskva ima dovoljno kapaciteta, makar transportnih? Sergej Pravosudov, direktor Instituta za nacionalnu energetiku smatra: ako bude novi dugoročni ugovor, znači biće investicija. Izgradiće se nove magistrale i gotovo. Da li samo to? Treći energetski paket koji je usvojila EU zahteva podelu velikih energetskih koncerna poput Gasproma ili nemačkog EON. Moskva takvo raščlanjenje kategorički odbacuje. Gde je izlaz? Odgovara Sergej Pravosudov.

Smisao trećeg energetskog paketa je da se odvoji transport od ekspluatacije i prodaje gasa. Sva pitanja su u principu rešiva. Tim pre što je za takve velike projekte kao Severno tok Evropska komisija dala izuzetak. Tamo nema smisla organizovati nekakve konkurse za isporuke. Jasno je da je gas ruski, drugog nema. I EU sa time se složila. O Južnom toku se sada pregovara, kako bi se on takođe uključio u važenje tog energetskog paketa. EU bi naravno htela da dobije gas jeftinije. Ali tu su neophone varijante formiranja mešovitih preduzeća. Uslovno govoreći, evropske kompanije će dobiti pristup na ruskim nalazištima, ali će zato dati Gaspromu da plasira gas konačnim potrošačima. Slični projekti se sada aktivno razmatraju.

Vladajuća nemačka koalicija podvrgava se danas napadima od strane ekologa. Njima nije dovoljno odustajanje od civilne nuklearne energetike. Vlada bi, po uverenju zelenih, trebalo da investira budžetska sredstva ne u termocentrale na gas, već u iste te eolske. Mišljenje Sergeja Pravosudova.

Može se na bilo kom nivou razmišljati o tome da ćemo ulagati novac u  eolske centrale, ali sada se budžet evropskih zemalja nalazi u žalosnom stanju. Alternativna energetika može da postoji u kajnjoj meri u aktuelnim tehnološkim oblicima samo na račun donacija.

I to ne malih. Izračunato je da će napuštanje nuklearne energetike koštati Berlin 400 milijardi evra. A eolske centrale će zatražiti, pored toga i dodatna ulaganja kapitala u postavljanje električnih vodova. Ko će platiti? Poreski obveznici, naravno.