Osiguranje od hakera

Nagli porast kibernetičkih napada po čitavom svetu ponovo je u prvi pla postavio pitanje kiber-osiguranja, koje štiti od sličnih rizika.

Ovaj termin pojavio se pre četvrt veka, kada su hakeri počeli da upadaju u automatizovane sisteme. Od tada se situacija pogoršala. Bukvalno ovih dana hakeri su napali server najveće banke u SAD – SitiGrup, dobivši pristup podacima 360 hiljada vlasnika kreditnih kartica. Ovaj slučaj ponovo je izazvao talas razgovora o aktualnosti kiber-osiguranja, rekao je za Glas Rusije IT-ekspert, rukovodilac pravca konkurentskog izviđanja ZAO Dijalog-nauka Andrej Masalovič.

Pre 8 godina američka osiguravajuća kompanija AIG izvela je formulu po kojoj je ispalo da se osiguravajuća šteta od milion dolara izazvana delovanjem hakera procenjivala godišnje na 4000 dolara. Tačnije platite 4000 dolara godišnje i ne berete brigu. Ako napadnu hakeri, dobićete milion. Ali, nažalost, to se nikako nije završilo, bilo je izdato svega 2000 polisa. Zašto? Zato što kao prvo kompanija treba da prođe prilično strog audit na poštovanje zahteva informacione bezbednosti, kao drugi, treba jasno da dokaže propuštenu korist. Pre tri godine time je pokušao da se bavi Ingosstrah: u Rusiji su se pojavile najave kiberpolisa, formule za proračunavanje štete, ali i to se ničim nije završilo. Proces stiče aktualnost posle velikih napada, zatim se svodi na nulu.

Ekspert Masalovič smatra da rusko osiguranje nije spremno da preuzme na sebe kibernetičke rizike, pošto je reč o vrlo velikim sumama nadoknade štete. Drugi ekspert za konkurentsko izviđanje, profesor Uralskog državnog ekonomskog univerziteta Jevgenij Juščuk vidi problem u tome što kibernetičko osiguranje može da izazove talas osiguravajućih malverzacija.

Problem sličnih kompjuterskih incidenata krije se u dve stvari: to se tiče i onih koji su postradali, i onih koji se osiguravaju. Onima koji su postradali vrlo je teško da to dokažu, a oni koji osugravaju brinu se zbog osiguravajući malverzacija.

Ipak takva vrsta osiguranja kao kiber-osiguranje vrlo skoro može da se pojavi na tržištu. U poslednje vreme napadi su postali osmišljeni, vrše ih ne momci-hakeri, već stručnjaci, zainteresovani za nanošenje ozbiljne štete. U SAD su izveli istraživanje iz kojeg se vidi: 50% napada potiče od zlonamernika koji se nalaze unutar zemlje, a 20% od specijalnih službi stranih država, rezimirao je Andrej Masalovič.