Arktik: dijalog se nastavlja

Šta krije Arktik,  na šta može tamo da naiđe svetska zajednica? Arktik nije samo riznica energenata i bioloških resursa, već  i infrastrukturni potencijal od svetskog značaja. U norveškom Kirkenesu je održana  rusko-norveška naučna konferencija, posvećena inovacionom i bezbednom razvoju Evroarktičkog regiona.

Naučnici tvrde: epikontinentalni pojas Severnog Ledenog mora je najveći naftogasonosni region Zemlje. Prirodno je, naftni i gasni džinovi neće propustiti profit od stotina milijardi dolara. Međutim, ceđenje novca iz Arktika bi imalo ozbiljne posledice. Tehnologija čišćenja površine mora i leda od  emisija nafte danas ne postoji. Zato, kada svet govori o razradama i inovacijama, neophodno je još ozbiljnije prići pitanjima bezbednosti, - kaže  predsednik Nacionalnog Instituta istraživanja globalne bezbednosti Anatolij Smirnov.

Kada govorimo o inovacijama, mislimo da je čitav svet obuhvaćen inovacionom revolucijom bez presedana.  Inovatika pored pozitivnih posledica ima i negativne. To su pokazali događaji u Meksičkom zalivu i Fukušima-1. Nažalost, to je neizbežna posledica implementacije novih tehneologija. Zato moramo da dodeljimo najveću pažnju pitanjima bezbednosti.

Danas  je dan od najvećih inovacionih projekata u Arktiku – razrada  ruskog Štokmanovskog gasnokondenzatnog nalazišta u Barencgovom moru, jednog od najvećih u svetu. Njegovim osvajanjem će se baviti konsorcijum, koji obuhvata ruski Gasprom, norvešku firmu Statojl i francuski Total.

Vađenje energenata je samo jedna etapa. Sledeća je njihovo transportovapnje. Razvoj tehnologija, visoke cene sirovina, rast tržišta u Kini su samo neki činioci, koji traže da se promisle nove transportne mogućnosti. Odgovor na to pitanje se takođe može naći u Arktiku. Promene klime rezultiraju globalnim promenama u logistici: na Severu se topi led, zato se otvaraju nove transportne mogućnosti. Pre svega je reč o Severnom morskom putu – to je najkraća maršruta između Evrope i Azije, kao i između Evrope i zapadne obale SAD. To je put duž severne obale Rusije. Moguće je da će on postati alternativa Sueckog kanala.

2009. godine 70 hiljada tona gvozdene rude je iz Kirkenesa prvi put bilo transportovano u Kinu Severnim morskim putem. To je bilo učinjeno u toku 18 dana – dvostruko brže nego brodom preko Sueca. Zato je bilo ušteđeno gorivo u iznosu 300 hiljada dolara.

2011. godine će najveća  brodarska kompanija Rusije Sovkomflot poslati ledenim putem 15 brodova. Najaktivnije vreme za plovidbu je leto, međutim, u pratnji ledolomca brodovi mogu da plove preko čitave godine.

Jedan od učesnika konferencije – generalni sekretar norveškog Barencsekretarijata Rine Rafaelsen je uveren: uskoro će se u tom regionu dodeljivati posebna pažnja i biološkim resursima.

Verujem da će narednih decenija proizvodnja namirnica u Barencevom regionu zauzimati važno mesto. Upravljanje ribljim resursima, kojima su se zajednički bavili Norveška i Rusija, bilo je u tom smislu uzorno.

Očigledno je da mogućnosti koje otvara Sverno Ledeno more, izazivaju zainteresovanost zemalja koje nisu s njim direktno povezane. Naprimer, u Japanu i Južnoj Koreji se razrađuju tehnologije dubinskog vađenja nafte i gasa na ledenim poljima. Zainteresovana je za Arktik i EU, - kaže šef međunarodnog Barencsekretarijata Aleksandar Ignatjev.

Bili su pokušaji usvajanja nekog novog jedinstvenog ugovora o Arktiku, pozivajući se na ugovor o Antarktiku. Eksperti su odgovarali da je to sasvim druga situacija. U Antarktivu zemljište nije ničije, nikakva ekonomska delatnost se tamo ne vodi. U Arktiku postoje države na obali Severnog Ledenog mora. Postoji niz bilateralnih ugovora, međunardno prvo je regulisano, novi ugovori u Arktiku nisu potrebni.

Vredi da se podseti da EU ima izlaz za Svereno Ledeno more samo preko Grenlanda. Među arktičkom petoricom (SAD, Kanada, Danska, Norveška i Rusija) članica EU je sao Danska kojoj pripada najveće ostrvo na planeti.

Arktičke zemlje su uspele da izbegnu konflikte u severnom ragionu. Četrdesetogodišnji spor Rusije i Norveške se protekle godine završio razgraničavanjem akvatorije Barencova mora i Severnog Ledenog mora. Uoči konferencije su ministri inostranih poslova u Oslu razmenili  ratifikacione povelje. Arktik  teritorija dijaloga –  to je naziv 1. međunarodnog  arktičkog foruma, održanog protekle godine u Moskvi