Izbor kosmičkog cilja

2020. godine se završava eksploatacija MKS. Svetska zajednica mora da se sada opredeli s pravcima daljeg razvoja pilotiranih letova,- ubeđeni su sagovornici okruglog stola, održanog u okviru Međunarodnog ekonomskog foruma u Peterburgu.

Za 50 godina  pilotirane kosmonautike čovečanstvo je osvojilo okozemaljske orbite, bliži kosmos, posetilo Mesec, ima iskustvo dužeg rada na orbitalnim stanicama. O perspektivama osvajanja Vasione priča šef Roskosmosa Vladimir Popovkin.

Imamo  dva generalna pravca: prvi je osvajanje Meseca. Drugi je pokušaj da se shvati i više sazna o nastanku Sunčevog sistema.  Radi toga su potrebni letovi na Mars, na njegove satelite. Mislimo da se tako mora razvijati pilotirana kosmonautika. Na jedan od marsovih satelita ćemo ove godine lansirati kosmički aparat, koji bi doneo uzorke zemljišta.

SAD, Rusija, Evropska kosmička agencija, Indija, Kina, Japan, a čak i Iran su davno objavili sopstvene planove ekspedicija na Mesec. Međutim, polednjih godina je došlo do korigovanja. Između ostalog, administracija Baraka Obame umesto leta na Mesec se posvetila letu na asteroid. Rusija  se uzda u automatske  misije u vezi sa Mesecem i stvaranje stalne robotizovane baze. U prvoj etapi će to biti Luna-Resurs i Luna-Glob, koji će biti lansirane na rubu 2012. i 2013. godine. Međutim, prvostepeni pravac će biti Mars,- kaže šef Roskosmosa.

Mesec je čovek već posetio. Drugi pokušaj nema smisla. Druga je stvar Mars. To je novi zadatak, nove  tehnologije, perspektivniji pravac.

Učesnici diskusije su jednodušni da je Mars potrebno osvajati uz široku međunarodnu kooperaciju – ona je već počela. U novembru ove godine će prema Crvenoj planeti biti lansirana Marsovska naučna laboratorija NASA, na kojoj će biti montirani ruski i evropski aparati. MKS, koja je ujedinila napore mnogih zemalja, mogla bi da postane filijala centra za pripremu budućih marsonauta. Svakako, let na Mars je drska ideja, ali je čuveni kosmonat Georgij Grečko u pravu kada kaže:

Da smo slušali pragmatičare, a ne sanjalice, čovek ne bi izašao u kosmos, jer je to riskantno. Onda ljudi ne bi koristili avione, brodove, te bi sve do sada ostali u svojim pećinama. Čak i da su letovi na Mars bili zabranjeni, čovek će ići tamo. Mislim, da je živ bio Koroljov, mi bi već posetili Mars.

Dalje ekspedicije će tražiti principijelno nove izvore energije i motore, - istakao je genearlani direktor Ruske kosmičke kompanije Energija Vitalij Lopota.

Moramo da budemo svesni: krajnja zona nam je Mars. Dalje čovek u pilotiranoj varijanti neće moći da leti. Potrebnga je nova energetika.

Izlaz bi bilo korišćenje atomske energije. Međutim,   konstrukcije atomskih elektrana su uhodavane u toku decenija, dok prikladne motore na mlazni pogon na  atomskoj energiji čovečanstvo za sada nije stvorilo, konstatovali su učesnici okruglog stola. Ruski predstavnici su takođe požalili da je udeo Rusije u kosmičkom biznisu, koji se godišnje procenjuje od 300 milijardi dolara, nepravedno mali, najviše 3 odsto, mada  ona vrši 40 odsto lansiranja i 20 odsto izgradnje kosmičkih aparata godišnje. Danas postoje uslovi da bi se drugi pomakli, pre svega u telekomunikacijama. U Krasnojarsku je proradio konkurentni informacioni satelitski sistem. Postoje veliki uspesi u daljinskom sondiranju Zemlje.  Ove godine će proraditi i sertifikovani za međunarodno korišćenje nautički sistem GLONAS.

Šef Roskomsosa je podsetio da je kosmička grana Rusije jedna od retkih konkurentnih u svetu. U osvajanju kosmosa je Rusija spremna da sarađuje sa svim državama na ravnopravnoj osnovi. Ona teži da zauzme na međunarodnom tržištu dostojno mesto. Potpuno je moguće da postinemo 10 do 12 odsto, zaključio je Vladimir Popovkin.