Moskovski filmski festival predlaže da se obuhvati neobuhvatno

Začuditi, to je glavno. Tako su rešili organizatori 33. Moskovskog međunarodnog filmskog festivala koji se otvrio u Moskvi u četvrtak. U narednih deset dana život prestoničke publike odvijaće se u napetom režimu, koji se opravdava jednim: željom da se obuhvati neobuhvatno. Moraće da se odabere od 400 filmova iz čitavog sveta.

Prvo čuđenje festival je već izazvao – pre svega kod filmskih kritičara, pošto je otvaranje foruma obeleženo američkim filmom Transformeri 3. Tamna strana meseca. Početi od holivudskog blokbastera? Kakva je to umetnost? – u nedoumici su filmski kritičari. Programski direktor Moskovskog filmskog festivala Kiril Razlogov je ipak uveren: svetska premijera poznatog blokbastera u Moskvi objašnjava sve.

To je takva supersenzacija koja po meni malo zavisi od kvaliteta samog filma. Svi znaju šta su to transformeri, svi znaju šta je to veliki holivudski blokbaster.

Među 25 programa aktualnog festivala postoje i tradicionalni, oni koji su se dobro pokazali: Gala-premijere, gde su predstavljeni popularni filmovi godine; 8 i po filmova – program posvećen večnom traganju novog filmskog jezika. Pojavili su se i novi, između ostalog Divlje noći, koji Kiril Razlogov karakteriše kao odabir filmova koji se ne smeju prikazivati u dnevno vreme. Takav film se ne preporučuje takođe „posebno osetljivim ljudima“, ali obećava „sve životne radosti“. I prilično neočekivani rakurs festivala – program Treće doba.

Kao što znate, čovečanstvo naglo stari, govori Kiril Razlogov. Festival nema pravo da stari. On, naprotiv, treba da se podmlađuje. I uvek težimo da uvedemo novu generaciju u njegove programe. Ali ne sme se zaboraviti na to da je značajan deo svetskog repertoara posvećen ljudima starijeg doba: glumci starijeg doba traže dobre uloge, režiseri žele da prave filmove o sebi, a publika starijeg doba želi d vidi filmove o onome što ih brine.

Razume se, u unakrsnoj godini koju Rusija sada održava sa Italijom i Španijom, ne može se bez programa psovećenih kinematografiji ovih zemalja. Festival je bogat i retrospekciajma, u kojima su predstavljeni upečatljivi kinematografski inovator Amerikanac Sem Pikenpa, još jedan Amerikanac, majstor intelektualnog filma Rob Nilson, nemački dokumetarista Verner Hercog, kao i engleska glumica Helen Miren.

A glavni programi su, naravno, konkursni. I njih će na Međunarodnom filmskom festivalu od sada biti tri: uz osvnovi konkurs i konkurs eksperimentalnog filma Perspektive dodat je konkurs dokumentarnog filma. Tako da među nagradama koje očekuju pobednike sada ima jedan Sveti Georgije više.

Biserom festivala, po mišljenju Kirila Razlogova, može se unapred nazvati Medija forum. Zanimljivo je što se u Moskvi on održava već po 12. put, dok se na Kanskom festivalu sličan odeljak koji čini pograničnu teritoriju između filma i savremene umetnosti pojavio tek ove godine.