Sloveni obeležavaju Dan jedinstva

25. juna Sloveni su obeležiliu Dan prijateljstva i jedinstva. Taj praznik je povezan sa zajedničkim poreklom, kulturnim tradicijama i običajima grupe naroda, koja je najveća u Evropi.

Dan prijateljstva i jedinstva Slovena osnovan je pre više od 50 godina. 1957. godine je u Sovjetskom Savezu bio održan prvi Svetski festival slovenske omladine, koji je postao međunarodni. Svake godine se on održava na granici Rusije, Ukrajine i Belorusije – u to vreme su one bile republike Sovjetskog Saveza. Posle njegovog raspada praznik je izgubio sovjetsko ideološko obeležje, zato je dobilo veći značaj ujedinjenje i očuvanje kulture i tradicija Slovena. Očuvanju izvora pomaže i to, što ti narodi govore sličnim jezicima, - ispričao je u intervjuu Glasu Rusije direktor Instituta slavistike RAN Konstantin Nikiforov.

Svi se razumemo, kada se polako govori. Druge jezičke grupe ne mogu da se razumeju poput Slovena. Recimo, fino-ugorski narodi. Nas ujedinjuju jezik, književnost, kultura. Danas se obnavlja uzajamna zainteresovanost. Što se tiče ideje slovenske kulture, to je ideja  kulturne celine, ideja saradnje u oblasti kulture, nauke, obrazovanja.

Ideja slovenskog jedinstva je nastala još u Kijevskoj Rusiji. U 17. veku se postavaljalo pitanje stvaranja sveslovenskog jezika – jedinstvenog za sve predstavnike tih naroda.

Međutim, nas ujedinjuje ne samo jezik. Postoje zajedničke crte i u  takvoj oblasti kao što je kuhinja. Svaki slovenski narod voli čorbu u više varijanata. Čitavom svetu su poznate varijante malih kuvanih piroški od testa s različitim nadevom i začinima.

Mnogo zajedničkog imaju Sloveni i u kulturi: od folklora sve do nacionalnih nošnji, - istakao je kandidat filozofskih nauka, docent Sankt-Peterburške duhovne akademije Vladimir Vasilik.

Sloveni tradicionalno vole u narodnoj nošnji belu i crvenu boju. Oni su jedinstveni i u poštovanju prema Nikoli Čudotvorcu i  svetom Džorđu. I praznoverja su im ista. Ustvari  Rusija duguje južnim Slovenima narodnu mitologiju.

Danas Sloveni naseljavaju teritoriju Južne i Istočne Evrope, Urala i dalje sve do ruskog Dalekog Istoka. Sloveni žive  i u Zakavkazju, Srednjoj Aziji, Zapadnoj Evropi, Americi. Ukupan njihov broj iznosi više od 300 miliona.