Rusi preporodili NIS

 Ruski “Gasprom“ je za manje od tri godine Naftnu industriju Srbije od gubitaša pretvorio u profitabilnu kompaniju, piše “Pres“. Velike strane kompanije rukovode našim preduzećima kada ih kupe mnogo bolje nego država. 

Primer NIS-a poslednji je u nizu gde je od gubitaša našravljeno profitabilno i perspektivno preduzeće, a slično je bilo i sa “Ju-Es stilom", kao i sa “Merimom" kada ju je preuzeo “Henkel".

U Srbiji posluje 590 javnih preduzeća, koja imaju minus od čak četiri milijarde evra, dok samo desetak posluje u plusu. S druge strane, Naftna industrija Srbije je za manje od tri godine posle prodaje ruskom “Gaspromnjeftu" ostvarila dobit od 16 milijardi dinara, iako je firma bila u debelom minusu kada je preuzeta.

Kako je “Presu“ rečeno u NIS-u, ta kompanija postala je profitabilna zahvaljujući povećanju ukupne efikasnosti i smanjenju troškova, primeni nove organizacione strukture, tehnologija, naročito u oblasti istraživanja, kao i sopstvenoj proizvodnji goriva evro 5 standarda.

Kako navode upućeni, jedan od prvih poteza novog vlasnika iz Rusije bila je smena direktora koji su kompaniju gurali u gubitke. Doveden je novi internacionalni menadžment. U top-menadžmentu kompanije danas je samo jedan Srbin.

Međutim, tu se nije stalo, pa je rukovodstvo krenulo i u preraspodelu nižih kadrova. Mnogi koji su bili zaposleni u preglomaznoj administraciji prebačeni su na druga radna mesta. Takođe, u firmi je uvedena veoma čvrsta unutrašnja kontrola, koja je vrlo brzo otkrila malverzacije na benzinskim ćelijama.

Zbog svega navedenog, ne čudi što je NIS za nepune tri godine iz minusa prešao u veliki plus, a kako je najavljeno, poslovni rezultati za 2011. biće još bolji.

Svetske multikompanije recept za uspeh

Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da su u Srbiji uspešne privatizacije bile one u kojima su velike multikompanije kupovale firme iz svog sektora.

Na primer, “Filip Moris" je kupio fabriku cigareta u Srbiji sa jasnim ciljem da je tržišno, tehnološki i finansijski postavi. To se desilo i sa “Merimom" kada ju je kupio “Henkel", “Ju-Es stilom" i železarom “Sartid", ali i drugim sličnim firmama, objašnjava Kovačević.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da strane kompanije od gubitaša vrlo brzo naprave uspešnu firmu uz pomoć stručnog menadžmenta.

U tim kompanijama se ne zapošljavaju partijski kadrovi. U korenu se seku lopovluci svojstveni našim državnim preduzećima, počevši od najviših pozicija, zaključno sa komercijalistima na terenu. Uvode se efikasnija pravila i posrnula firma ubrzo dobija svežu finansijsku injekciju i to po uslovima koje nije mogla dobiti država. Jer, iza multinacionalnih firmi stoje svetski poznati brendovi, pa im banke nude najpovoljnije uslove, pojašnjava Stevanović.