Jačanje pravoslavlja na postsovjetskom prostoru

Poglavar RPC danas, 26. jula, započeo je posetu Kijevu. Već nekoliko godina u Rusiji, Belorusiji i u Ukrajini obeležavaju Dan Krštavanja Rusije 28. juli – u znak sećanja na kneza Vladimira, koji je krstio Kijevsku Rusiju. Analitičari su uvereni da će aktualni dolazak patrijarha Kirila ukrajinskim vernicima ne samo ojačati jedinstvo Ruske crkve u republici, ali i ojačati pravoslavnu veru na čitavom postsovjetskom prostoru.

Počev od svog dolaska na patrijaršijski presto 2009. godine, moskovski pastir svake godine posećivao je Ukrajinu krajem jula. Cilj poseta je da se prevlda postojeći unutarcrkovni raskol i da se pokaže vernicima da Rusko pravoslavlje misli na njih i da je spremno da ih podrži u borbi za crkveno jedinstvo.

Ove godine, kada su se strasti oko raskola malo smirile više nema otvorenog sukoba i označena je očigledna tendencija povratka raskoljnika u tokove kanonske crkve – Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije, tako da će poseta patrijarha Kirila biti kratka – svega tri dna.

U planu moskovskog pastira je i komunikacija sa učesnicima grandioznog hodočašća Svete lavre Rusije pravoslavne. Hodočašće naroda tri bratske republike – Rusije, Ukrajine i Belorusije, startovalo je 18. jula u Moskvi i u dane posete poglavara RPC stići će u Kijev.

Sama reč jedinstvo, kada se koristi u pogledu tri bratska naroda, često izaziva razne političke komentare i ti komentari bivaju nepravedni, glupi, surovi i opasni. U čemu se sastoji naše jedinstvo i postoji li takvo jedinstvo? Sveodočimo da takvo jedinstvo postoji, i ono je rođeno u trenutku začetka našeg zajedničkog doma – Svete Rusije. To je jedinstvo Kijevske kupelji Krštenja, kada je sveti blagoverni i ravnoapostolni knez Vladimir, krstivši Rusiju, položio samim tim osnove bića hrišćanske države – multinacionalne, sa raznim plemenima, ali objedinjene verom i u to vreme jednim jezikom.

U Kijevu je planiran susret Patrijarha Moskovskog i sve Rusije Kirila sa Katolikosom sve Gruzije Ilijom Drugim. Nije tajna da zbog političkih neslaganja psole vojnog konflikta Gruzije i Južne Osetije odnosi među Crkvama postali su pomalo napeti. Ulje na vatru su dodali i abhaski jerarsi: de-fakto Abhazija je praktično izašla van jurisdikcije Gruzijske pravoslavne crkve. Patrijarsi Kiril i Ilija Drugi ne samo da će razmotriti savremeno stanje Crkava, već će i izraditi mehanizme prevladavanja nerazumevanja i jačanja prijateljskih veza među pravoslavnim narodima Kavkaskog regiona.

Bez obzira na dugotrajni politički suob, poglavari ruske i gruzijske crkve imaju tesne odnose, svim silama teže da očuvaju i razvijaju odnose ne samo među narodima dve zemlje, već i među pravoslavnim vernicima čitavog postsovjetskog prostora.