Bogati i debeli: zemlje BRIKS su „otežale“

Zajedno s porastom imovinskog stanja ljudi raste i njihova težina. Posebno se ova tendencija može zapaziti u zemljama BRIKS. Za poslednjih 30 godina broj bolesno debelih ljudi u njima je povećan nekoliko puta. Stručnjaci govore o epidemiji i insistiraju na tome da se protiv nje treba boriti na državnom nivou.

Danas su gojaznost i učestalost pratećih boelsti, kao što su dijabetes, išemička bolest i neplodnost – pojava koja se uglavnom zapaža među bogatim klasama u zemljama s niskim i srednjim prihodima, kao i u zemljama u razvoju. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Kini, Indiji, JAR, Brazilu i Meksiku zajedno s porastom BDP primećuje se nagli porast gojaznosti.

„Vidimo naglo povećanje nivoa gojaznosti u zemljama u razvoju, i to se dešava brže i kod nižeg BDP nego što je to bilo u Evropi i SAD pre 20 ili 30 godina,“ kaže stručnjak Tim Lobštejn iz Međunarodne asocijacije za proučavanje gojaznosti.

U Kini od gojaznosti pati preko 100 miliona ljudi. U Brazilu je raširena dečja gojaznost. U Meksiku je svaki sedmi odrastao čovek prekomerno težak – deblji su samo Amerikanci. U JAR je raširenost gojaznosti veća nego u SAD, premda BDP iznosi samo 1/8 američkog. Nema zvaničnih podataka za Rusiju, ali stručnjaci smatraju da epidemija gojaznosti nije zaobišla ni našu zemlju. Zasebno u ovom spisku stoji Indija – tamo je broj debelih ljudi takođe porastao, ali ipak nije veći od 2 procenta.

Uostalom, neposredno debljina novčanika na obim struka utiče samo indirektno. Ljudi se goje zbog zloupotrebe blaga civilizacije, koja su se relativno nedavno obrušila na njih – automobila, mogućnosti da se manje kreću, fast-fuda, alkohola i digitalnih tehnologija. Poslednje posebno utiče na težinu dece: naučnici su dokazali da se kod dece koja spavaju manje od 8 sati dnevno na drugi način stvaraju hormoni koji kontrolišu apetit. Televizori, mobilni telefoni i kompjuteri na generaciju koja raste utiču uzbuđujuće, dakle skraćuju san. Ova statistika se odnosi i na odrasle. U Rusiji se naprotiv, tas nacionalne težine najčešće povećava u kriznim situacijama kad građani biraju pristupačne i često visoko kalorične namirnice.

19. septembra svetski lideri i organizacije, zabrinuti za zdravlje stanovništva na planeti okupiće se na dvodnevnom samitu OUN za neinfektivne bolesti. Oni će pokušati da postignu sveobuhvatnu kontrolu nad sadržajem masti, šećera i soli u obrađenim namirnicama. Stručnjaci odobravaju ovakav globalni pristup rešavanju problema.