Evro: kiseonik umesto terapije?

Kako je saopštio britanski nedeljnik Sandi Tajms, novi vanredni samit lidera zone evra za traženje dodatnih mera stabilizacije jedinstvene valute biće sazvan u naredne dve nedelje. Očekuje se da će odluka o njegovom datumu biti doneta na predstojećem sastanku u Parizu 16. avgusta francuskog predsednika Nikole Sarkozija i kancelara Nemačke Angele Merkel. Između ostalog, po mišljenju eksperata, ovi pregovori neće biti prosti.

Prema Sandi Tajmsu, Francuska namerava da istupi na predstojećem vanrednom samitu sa inicijativom emitovanja jedinstvenih obligacija zone evra. Ako takve hartije od vrednosti zaista vide svetlost dana, to će značiti da će bogate zemlje i regioni biti finansijski stratelji siromašnijih. Povodom navedene inicijative Pariza birtanski nedeljnik je izveo optmistički zaključak o tome da se zona evra, po njegovim rečima, brzo kreće ka pretvaranju u pravi, tačnije potpuni finansijski savez.

Ipak niz komentatora samtra zaključak izdanja ishitrenim. U Berlinu se ne bez osnova plaše da će rezultat jedinstenih evroobligacija biti nove finansijske obaveze Nemačke, znači dodatni veliki troškovi državnog budžeta.

Situacija u zoni evra se pogoršava svakog dana. Krajem prošle nedelje međunarodna rejting agencija Standard end Pjurs objavila je da razmatra mogućnost smanjenja kreditnog rejtinga Kipra. Sa krajnje strašnim upozorenjem istupio je u ponedeljak na stranicama već pomnutog nemačkog Handelsblata evropski komesar Ginter Etinger. Po njegovim rečima, moguće bankrotstvo Italije će dići u vazduh zonu evra, zato što zemlja neće moći da unosi uloge u Evropski fond finansijske stabilnosti. Istovremeno on je protiv uvećanja ovog fonda, za šta se sa svoje strane intenzivno zalaže šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Svi sporovi se vode sada, u suštini, oko toga šta da se radi u prvom redu – da se teškom bolesniku daju novi gutljaji kiseonika ili da se započneozbiljna trapija. Po mišljenju šefa sektora za integracije Evrospkog instituta Nikolaja Kavešnjikova, likvidnošću se problem ne može zaliti.

Kriza državne zadužensoti nije finansijski problem, smatra naučnik. To je makroekonomski problem, to je strukturni problem. Ipak centralizacija budžetske politike znači kao prvo bitno odustajanje od nacionalnog suvereniteta, a kao drugo prelazak na politiku preraspodele. Grubo govoreći Nemci će još više platiti za sve. Pritisak na Angelu Merkel raste, što ne čudi. U šta će se sve prtvoriti ne usuđujem se da predviđam.

Uopšte mnogi eksperti, kao, recimo, glavni ekonomista nemačke Dojče Banke Tomas Majer govore o faktičkom votumu nepoverenja političarima EU od strane investitora. Za neozbiljnost optužuje aktualnu evropsku političku elitu i Nikolaj Kavešnjikov. Danas se od evropskih političara očekuju dela. Pri tome hitna.