Ruski građani zabrinuti dešavanjima u Libiji

Avionski napadi NATO snaga, građanski rat u Libiji krah njenog državnog uređenja u ruskom društvu se prima faktički kao pogibija same države. Tako prema redovnim anketiranjima javnog mnjenja, avionske napade na Libiju osuđuje 80% ruskih građana.

Mišljenje sociologa Borisa Kagarlickog.

To što je većina ruskih građana osudila bombardovanja NATO-a u Libiji sasvim je prirodno. U Rusiji, u principu, krajnje negativno se odnose prema NATO-u. I to odgovara svetskoj tendenciji.

Posle početka vojne operacije NATO-a u Libiji, događaji u toj zemlji su jedoznačno počeli da se porede u Rusiji sa bombardovanjima Jugoslavije, Iraka, sa događajima u Avganistanu. Na ruskim internet-blogovima tu operaciju nazivaju savremenim varvarstvom i banditskim obračunom u stilu Dviljeg Zapada. Ruski građani su protiv upotrebe vojne sile, a mešanje Zapada u stvari Libije smatraju neprikrivenom agresijom.

U redovima Prelaznog nacionalnog saveta, koji je nazvao sebe jedinim legitimnim organom vlasti, vlada raskol, i tešo da je to onaj organ koji može da stabilizuje situaciju u zemlji, da uspostavi normalan život. Naprotiv, po mišljenju ruskih politikologa, građanski rat u Libiji će se nastaviti i zemlja još dugo neće videti ni mira, ni stabilnosti, ni normalnog rukovodstva.

Od samog početka agresije zemlje antigadafijevske koalicije nisu krile svoje ciljeve — libijska nafta, njene prirodne rezerve, podela sfera uticaja u toj zemlji. Pri čemu zaobilazeći UN. Koalicija se odnosi prema Libiji kao prema vrednom trofeju. Već se čuju teze o tome da upravo neposredni učesnici bombardovanja treba da dele plen. Zato UN nisu autoritet. Ova izjava čula se ovih dana u kontekstu predstojeće međunarodne konferencije Prijatelja Libije koja treba da bude održana u Parizu. Rusija nije dobila poziv na nju, izjavilo je MIP, podvukavši pri tome principijalni stav Moskve: to je kvazistruktura, centralna uloga je na UN i njenom SB.

Rusija nije učestvovala u vojnoj operciji, kao što u njoj nisu učestvovale Kina, Nemačka, JAR i Brazil. Ali nije ostala po strani: veto na rezoluciju 1973 nije stavila i kasnije se pridružila sankcijama protiv Libije. Zato pokušaj da se Rusija i druge pomenute države istisnu iz diskusije o budćnosti Libije deluju kratkovido. Mada se takvi pokušaji od strane NATO-a stalno preduzimaju, govori ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja Adžar Kurtov.

U dokumentima koje je usvojio NATO u poslednje dve godine očigledno su označene pretenzije alijanse da zameni UN. Pobedivši Gadafija, mada je o konačnoj pobedi rano govoriti, NATO pokušava i da uživa plodove pobede, ne ostvrćući se na druge države, na SB UN, čiji stalni član je kako Rusija, tako i Kina. Smatram da je uzrok što Rusija nije pozvana u Pariz upravo u tome.

Evo zašto Moskva upozorava sve strane: posleratna obnova Libije treba da se vrši isključivo pod okriljem SB UN.