Pravi prijatelj se u parama poznaje

Moguće je da će 15 milijardi dolara sa blokiranih računa Moamera Gadafija biti odmrznuto za potrebe pobunjeničkog Prelaznog nacionalnog saveta Libije u narednom periodu. To je glavni rezultat rada međunarodne konferencije „Prijatelja Libije“, koja je održana u Parizu. Očekuje se da će novac biti upotrebljen za obnovu zemlje nakon 6-mesečnog krvoprolića.

Da se obezbedi bezbednost, da se obnovi infrastruktura, zdravstvo i obrazovanje prvostepeni su zadaci za novu libijsku vlast. Sredstva su potrebna i za stvaranje brojnih političkih struktura skoro od nule jer u Libiji od 1969. godine nije bilo demokratskih izbora. To su teške okolnosti pod kojima se danas rađa nova država. Rusija i Ukrajina su juče priznale Prelazni nacionalni savet kao jedinu legitimnu vlast u Libiji.

Prelazni nacionalni savet  će najveće iznose dobiti već u skoroj budućnosti. Francija i Holandija će isplatiti po 2 miliona dolara i još 370 miliona će stići iz Norveške uz odobrenje UN. Od Vašingtona se u Tripoliju očekuje 1,5 milijarda dolara. London je pak juče uz pomoć britanskih vazduhoplovnih snaga prebacio u Libiju 40 tona sveže odštampanih libijskih dinara. Prema očekivanjima iznos koji je ekvivalentan 230 miliona američkih dolara biće upotrebljen za izdavanje plata državnim službenicima i za obezbeđenje funkcionisanja bankomata u zemlji. Tog istog dana, u četvrtak, ukinute su sankcije koje je Evropska Unija uvela za nekoliko libijskih luka, naftnih kompanija i objekata bankovne infrastrukture. Prema izjavi Visoke predstavnice EU za inostrane poslove i politiku bezbednosti Ketrin Ešton, ova odluka je usmerena ka podršci napora privremene libijske vlasti da obnovi ekonomske delatnosti u zemlji.

Lider Prelaznog nacionalnog saveta Mustafa Abdel Džalil je u četvrtak predstavio međunarodnoj zajednici „autokartu“ za sledećih godinu i po dana. Njene glavne tačke su stvaranje novog ustava zemlje i održavanje izbora. U naredno vreme Libija namerava da uveze do milion tona žita i pšeničnog brašna. Libijci su već odkupili 50 hiljada tona žita od Rusije. Prelazni nacionalni savet će poštovati i druge ugovore s Moskvom koji su sklopljeni ranije. „Rusko-arapsko prijateljstvo i rusko-arapska saradnja su danas isto tako moderan termin kao i pre pedeset godina. Nisu u pravu oni koji smatraju da će sam taj pojam zauvek ostati u epohi diktatora i totalitarnih režima“, istakao je specijalni predstavnik predsednika Rusije za Afriku Mihail Margelov, koji je učestvovao na konferenciji. Moskva je došla u Pariz sigurna da ovaj sastanak mora da stavi kraj delatnostima kontakt grupe za Libiju, koja je radila u toku revolucije. Rusija je odbijala da učestvuje u sednicama grupe motivišući svoju odluku stavom da rešavanjem situacije u Libiji treba da se bavi Savet bezbednosti UN, a ne neke „kvazistrukture“. Upravo zbog toga je skorašnja konferencija u ruskom Ministarstvu inostranih poslova posmatrana pre svega kao forum gde Savet bezbednosti može odrediti buduću saradnju po pitanju rešavanja situacije u Libiji, istakao je šef Ministarstva inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov za Glas Rusije.

Prema uverenjima koja smo dobili cilj sastanka je razgovor o konkretnim parametrima da bi Savet bezbednosti UN odredio ulogu međunarodne zajednice u svim daljim procesima u Libiji. Pošto je Rusija uvek zastupala stav da UN treba da budu one koje rešavaju sva pitanja o spoljnoj podršci i spoljnoj pomoći libijcima u oblasti savladavanja krize, prihvatili smo poziv

Ipak Zapad za sada ne namerava da prekine vojne aktivnosti u Libiji. U Parizu je izjavljeno da će NATO nastaviti s vojnom operacijom u zemlji sve dok postoji opasnost za stanovništvo.