"Ekspres-AM4“: više živ nego mrtav

Retko sudbina kosmičkog aparata privlači takvu pažnju medija kao u slučaju s ruskim satelitom «Ekspres-AM4». Osigurana vrednost «Ekspresa-AM4» u iznosu od 260 miliona dolara čini da on bude uvršten u najskuplje telekomunikacione aparate na svetu. Zadatak je prenošenje digitalnih kanala na Daleki Istok u okviru realizacije programa prebacivanja Rusije na digitalni sistem. Satelit je napravljen u Evropi po ruskoj narudžbini i uz učestvovanje Centra «Hruničev».  Aparat težak 6 tona u geostacionarnu orbitu treba da izvede startni blok «Briz-M», praktično četvrti stupanj rakete «Proton».

Jedan dan posle starta, 19. avgusta, Roskosmos je konstatovao da je usled kvara u startnom bloku izgubljen kontakt s aparatom. Na molbu Rusije potrazi su se priključile inostrane službe za pratnju. Istog dana aparat su na neobračunskoj eliptičnoj orbiti pronašli Amerikanci. Nakon toga su sve zainteresovane strukture na dugo vremena zaćutale. Tek ovih dana je evropska firma-proizvođač Astrium Satellits saopštila – zbog nečega 4 nedelje kasnije – da su njeni stručnjaci uspostavili obostranu vezu s „Ekspresom“ i da je on u potpunosti ispravan.

Vlasnik «Ekspresa», FDUP «Kosmička veza» odmah je nastupio sa zvaničnim opovrgavanjem. Komentar port-parola FDUP Denisa Suhorukova.

Date su informacije o radnoj sposobnosti satelita: da je odjednom nađen, da je s njim sve u redu. Mi kao vlasnici i naručioci aparata možemo reći samo to da je 18. avgusta satelit izveden u neobračunsku orbitu, što isključuje mogućnost njegovog korišćenja po direktnoj nameni. U svim dokumentima se u vezi s ovim konstatuje potpuni gubitak satelita, zbog čega smo kompaniji «Ingosstrah» uputili zahtev za nadoknadu gubitaka.

Pošto se sadašnja orbita «Ekspresa» nalazi unutar geostacionarne, period njegovog okretanja iznosi manje od jednog dana. On ne može da se okreće sinhronizovano sa Zemljom i da staje iznad zadatog mesta ekvatora prenoseći televizijske emisije. To je očigledno. Ali, nemojmo zaboraviti da je on filovan drugom aparaturom za vezu. Da li se ona može makar delimično koristiti? Bilo kako bilo od takvih razmišljanja «Kosmička veza» očigledno nema koristi: ona zauzima zvaničnu poziciju o potpunom gubitku satelita, potkrepljenu zaključkom stručnjaka.

Nezavisno od toga da li satelit radi ili ne, već sama činjenica da nije izašao u obračunsku orbitu predstavlja osiguravajući slučaj, zato FDUP bezuslovno ima prava na osiguranje. Posle isplate osiguranja vlasnik satelita će formalno postati OSAO «Ingosstrah». Osiguravajućem društvu aparat nije potreban, to je kosmičko smeće, ubeđen je zamenik generalnog direktora Ingosstraha Nikolaj Galušin.

Opširnije mišljenje je u intervjuu za našu radio kompaniju dao poznati ruski stručnjak za kosmonautiku Igor Lisov.

Čim Ingosstrah isplati osiguranje vlasniku satelita, on će postati vlasnik i treba da odluči šta da radi s njim. Da pokuša da ga skrene s orbite, što će očigledno biti relativno lako ili da ga nekome preproda, da pokuša nešto da dobije za njega, da organizuje neke eksperimente. Samom Ingosstrhu to, prirodno, nije potrebno.

Dakle, aparat se ne može koristiti u direkne svrhe. Da bi se prekinuo spektar nerešenih zadataka trebalo bi pustiti u pogon isti takav satelit. Iako port-parol Ministarstva za veze Jelena Lakšina tvrdi da gubitak aparata neće uticati na rokove uvođenja digitalne televizije.

Važno je drugo: u svom sadašnjem stanju „Ekspres“ po rečima Igora Lisova može postati eksperimentalnu bazu za proveru različitih sistema za vezu. Preostaje samo da se pronađu sredstva za finansiranje eksperimenata.