Sever Kosova otimaju od Srbije

Nije isključeno da će radi izbegavanja krvoprolića, oblast na severu Kosova privremeno staviti pod međunarodnu kontrolu – a to je isto kao kad bi Srbija izgubila svoju kontrolu čak i nad tim «odlomkom» kolevke svoje državnosti.

Novo zaoštravanje situacije je započelo krajem jula, kada su albanske vlasti te pokrajine, uz pomoć Euleksa i NATO-a pokušale da uspostave svoju kontrolu nad prelazima «Jarinje» i «Brnjak» na administrativnoj granici Srbije i severnih delova Kosova. Lokalno srbsko stanovništvo je, ne želeći da bude potpuno odsečeno od svoje države, pokušalo da se tome suprotstavi – došlo je do sukoba. Zapadni morotvorci su uspeli da unekoliko smire situaciju, ali konflikt je ostao.

Pokušaj da se rešenje nađe u SB UN je propao, a 16. septembra su albanski carinici bili poslati na gorepomenute kontrolne punktove uz pomoć KFOR-a i Euleksa. Odgovor vlasti Srbije na to je bilo izražavanje protesta, a lokalno stanovništvo je počelo da podiže barikade. Danas, komunikacija srbskih delova Kosova sa glavnim delom Srbije se obavlja preko teško prolaznih zemljanih puteva.

Danas, severni delovi Kosova, čiji je centar severni deo grada Kosovska Mitrovica, su jedini deo te oblasti u kome su Srbi u većini. Bez obzira na albanske pokolje i njihovu masovnu imigraciju, ostalo je tamo 100-200.000 Srba (5-10% stanovništva Kosova). Albanske pokrajinske vlasti, koje su proglasile nezavisnost te oblasti početkom 2008. godine, pokušavaju da nad severnim delom Kosova uspostave svoju kontrolu, a Zapad ih u tome otvoreno podržava.

Ali, za sada se u EU ne želi ići ka krvoproliću. Nije isključeno da će severni delovi Kosova preći pod međunarodnu kontrolu. U svakom slučaju, o tome je pisala kosovska albanska novina «Zeri»: «Međunarodni izvori u Prištini kažu da je pod sadašnjim uslovima praktično nemoguće naći brzo rešenje. Zbog toga, kako be se izbegla eskalacija zategnutosti i konflikta, u međunarodnim krugovima se ozbiljno proučava pitanje o uvođenju privremene međunarodne administracije na severu.»

Međutim, oblik i veličina eventualnog međunarodnog prisustva još treba utvrditi.  A u tom pogledu postoje značajna razmimoilaženja među  predstavnicima EU, NATO i kosovskih Albanaca s jedne, i srbskih vlasti s druge strane. Dok bi oni prvi želeli da ulogu «vlasti» na sebe preuzme administracija EU, Srbi daju prednost Savetu Bezbednosti OUN. U Prištini, kao glavni zadatak te misije vide «uklanjanje paralelnih struktura vlasti» - čitaj: likvidaciju vlasti Beograda na toj teritoriji.

Kako se u budućnosti mogu odigravati događaji na severnom Kosovu? Da li je moguć pokušaj «konačnog rešenja srbskog pitanja»? O tome, u intervjuu «Pravdi.ru» razmišlja ekspert – balkanolog istorijskog fakulteta Moskovskog Držanog Univerziteta Vladimir Putjatin:

«Situacija na severnom delu Kosova, je – kao i do sada, bezizlazna. Barikade Srba koji žive na Kosovu su poslednja prepreka stvaranju nezavisnog Kosova u granicama te autonomne oblasti, sastavnog dela bivše Jugoslavije, a koje su priznale SAD i vodeće države Zapadne Evrope.

Pre nekoliko dana su pod pritiskom EU vođeni pregovori oko carinskih pečata između zvaničnog Beograda i Prištine. Vlasti Srbije su se saglasile s tim da na pečatima bude ispisano «Carina Kosova», ali bez simbola samoproglašene države. Sama ta činjenica uspostavljanja carinske kontrole na administrativnoj granici Srbije sa oblašću Kosova predstavlja de fakto konačno priznavanje samoproglašene države od strane zvaničnog Beograda.

Pokoravajući se obećanjima iz Brisela i Vašingtona, vlada Srbije nastavlja da upada u istu klopku. Izručeni su i poslednji Srbi koji su bili osumnjičeni za ratne zločine, ali pokazalo se da ni to nije dovoljno za ulaz Srbije u EU.

Zvanični Beograd se na svaki način stara da prećuti, ili zavara pažnju oko nekih neformalnih sporazuma, o kojima sa potpunim sigurnošću možemo govoriti. Srbski mediji su dugo umirivali domaći obični svet o uslovima za ulazak u EU, ali – uprkos tome, pitanje o statusu Kosova se postavlja oštro, kao nikada do sada. Zapaža se da su – kako u Beogradu, tako i širom Srbije, vlasti sprečavale bilo kakve manifestacije za podršku Srbima na Kosovu.

Posmatrajući pokušaje zvaničnog Beograda da se kriza reguliše, dobija se utisak da se to čini isključivo za smirivanje sopstvenog stanovništva – a nikako radi realnog rešavanja tog pitanja u interesu Srbije i njenog naroda. Na papiru se iznose zvanične izjave, ali se u praksi ništa ne čini za njihovo ostvarivanje, a uz to samoproglašena država Kosovo inkasira razne dividende i postepeno se kreće ka svom cilju – dostizanju nezavisnosti koju će ceo svet priznati.

Situacija oko Kosova je u sadašnjem trenutku  takva – da jedino i samo Srbi na ovaj ili onaj način mogu uticati na promenu stava svoje vlade. Ako ne dođe to toga, Kosovo će za Srbiju  biti definitivno izgubljeno, a sudbina države će se odlučivati na izborima, na kojima Srbi moraju da kažu svoje odlučno «da, ili ne» učlanjenju u EU i NATO.»

Prevod sa ruskog: Vidovdan