"Popisivanje" Srbije

Prvog oktobra je počeo popis stanovništva Srbije i domaćinstava koji treba da bude okončan 15. oktobra. Organizatori se hvale da su za dva dana popisali milion ipo stanovnika Srbije. Lepo, lepo. Svako bi razuman, čini se, trebao da ima razumevanja za popis i da se konačno vidi koliko nas ima, šta imamo i shodno tome čemu bi se mogli nadati i kakve planove za budućnost da pravimo kao društvo. No kako mi nismo u „normalnoj“ situaciji i u „normalnoj“ zemlji postoje različiti otpori i manipulacije popisom. Popis je nekako prošao mimo fokusa analitičara i medija iako je važan jer se mnogo šta kroz njega valja i reflektuje. Osim bojkota nekih manjina, koje će osporavati validnost popisa ima još problematičnih aspekata. Neki promovišu kroz popis novu fejsbuk naciju - vojvođansku, Srbi iz rasejanja se manje više ne popisuju, kao ni naš narod sa Kosova i Metohije što je više nego sramotno, a drugima je opet svejedno da li će te se izjasniti kao vanzemljak, pa se stiče utisak kao da je nekom u interesu da nas bude što manje. Hrvati šalju svojima, ali i Srbima i Mađarima preporuke da se izjasne kao Hrvati jer je to "probitačno" glede njihove europejske perspektive.

VERSKE, ETNIČKE I FEJSBUK GRUPE NA POPISU

Najglasniji su bili Albanci sa juga koji su odlučili da bojkotuju popis. Albanski odbornici iz opština Bujanovac, Preševo i Medveđa su početkom septembra odlučili da bojkotuju popis. Albanci u Bujanovcu i selima sa mešovitim stanovništvom potpuno bojkotuju popis i vraćaju popisivače sa ulaznih vrata, dok za albanska sela niko nije ni podigao popisni materijal, izjavio je predsednik Opštinske popisne komisije Bujanovca Boban Pavlović. Na početku popisa su na terenu samo srbski i romski popisivači, dok su se albanski povukli u poslednjem trenutku pa nije bilo vremena da im se traži zamena. Očekuje se da će Republički zavod reagovati i poslati mobilne ekipe iz redova „rezervnog sastava“ da popišu Albance, jer postoji rizik da kasnije Albanci tvrde da popis nije ni organizovan za albanska naselja. No dežurni iz Republičkog zavoda za statistiku tvrde da postoje i albanski popisivači i da je još rano govoriti o uspehu ili neuspehu bojkota.

No ono što je jasno jeste da je bojkot popisa politički motivisan. Njime se bojkotuje i država Srbija, iako je ova vlast učinila mnogo da „umilostivi Albance“, zatim se i lokalni Albanci posredno uključuju u pritisak na Srbiju u vezi dešavanja na Kosovu. No ne treba zanemariti ni to da se albanski lokalni političari boje popisa koji bi na kraju pokazao koliko zapravo Albanaca ima na tim prostorima. A to je sigurno manje od onoga što oni tvrde. Slična je situacija i u Makedoniji sa popisom Albanaca, i to ne samo na ovom popisu.

Druga etnička grupa koja nastoji da manipuliše sa popisom je muslimansko stanovništvo Raške koju na bojkot huška ekstremista - muftija Zukorlić. No tu bojkot nije toliko snažan jer lokalne vlasti koje drže stranke muslimana ne žele da popuste pred Zukorlićevim pritiscima i provokacijama. Tamo se sa jedne strane odmerava moć države Srbije i lokalna vlast muslimanskih stranaka a sa druge je „remetilački faktor“ muftija i njegova (para)religiozna vlast. Sa terena dolaze protivrečne izjave i procene, jedna od strana tvrdi da je bojkot propao a druga da je uspeo. Nije teško pogoditi šta ko tvrdi. Generalno je situacija slična i sa muslimanskom ili bošnjačkom „politikom“ oko popisa, kao i sa albanskom – ako ste uspeli da medijski naduvate svoju brojnost, kako je onda sakriti na popisu ili priznati da ste manipulisali. jedino je to moguće bojkotom ili polubojkotom kojim bi se osporila tačnost i validnost popisa, pa bi se na tom talasu moglo i dalje nastaviti sa manipulisanjem ciframa „koliko nas ima“.

Treća grupa koja je aktivna na popisu, zapravo nije etnička već fejsbuk grupa „vojvođana“ ili vojvođanera koja na ovaj popis ide sa kampanjom „izjasni se kao vojvođanin ili vojvođanka“. Poruka sa bilborda koju plasira neidentifikovana nvo koja u imenu ima "Liga" pa to mnoge asocira na autonomašku Čankovu Ligu kaže: „Mnogi ne znaju da imaju pravo da se izjasne kao Vojvođani. Važno je da znaš: nacionalna pripadnost je stvar tvog osećanja". Osim toga bilbordi još poručuju: „Ja sam Vojvođanin. Neću put, nego povratak u Evropu!", dok se na trećem navodi: „Ja sam Vojvođanin. To smo - što smo!". Cilj je da se deo građana Novog Sada, a to znači u najvećem procentu Srba  izjasne kao Vojvođani. No iako je  mnoge Srbe neprijatno iznenadila i zabrinula „vojvođanska kampanja“ nekima se to ipak čini kao još jedna Čankova kampanja (iako je njegova stranka to demantovala) pa stoga i kao nešto čemu ne treba poklanjati previše pažnje.

No, na žalost, to nije nimalo naivan, a ni kratkoročan projekat. Očigledno je da određene autonomaške partije i nevladine organizacije ovim putem žele da promovišu nešto što bi se u budućnosti zvalo vojvođanska nacija. Njima je u ovoj fazi cilj da započnu ovaj proces kako bi se neki ljudi već na ovom popisu izjasnili kao Vojvođani. Dovoljno im je par desetina hiljada da bi mogli pokrenuti „vojvođansko pitanje“. U sledećoj fazi oni bi za njih tražili neka prava. Krajnji cilj svega ovog jeste da se promoviše vojvođanska nacija. Nekima to možda deluje smešno, ali slično je počelo i u Crnoj Gori. Čak su i neki krugovi iz Crne gore zainteresovani za podršku „vojvođanskom projektu“ iz svojih interesa, kao u ostalom i neke druge države u regionu i van regiona kojima odgovara slabija Srbija.

TOTALNI POPIS

Osim ovih ispolitizovanih aspekata popisa postoje i njegove druge strane koje nisu baš „čiste“. Evropska unija finansira popis u Srbiji koji će biti po „evropskim standardima“ što otvara različita pitanja i dileme. Proširen je set pitanja u popisu koji u nekim segmentima zadiru u privatnost građana. Osim onog standardnog o nacionalnoj, verskoj pripadnosti, obrazovanju i uslovima stanovanja sada popisivače interesuje, od vlasništva nad zemljom, rad van posla, prevozno sredstvo, posedovanje računara pa do toga da li imate ws šolju u toaletu. Dakle vrlo detaljan popis na kome su samo pitanja nacionalnog i verskog opredeljenja ona na koja se ne mora odgovoriti, na sva druga je odgovor obavezan.

Kako Srbija nije u pravom smislu slobodna i nezavisna država koje kontroliše svoj prostor postavlja se pitanje gde će završiti ove informacije. Osim što će Vlada moći da zloupotrebi informacije o svakom građaninu Srbije, sama ili ih predajući drugim državama "na uvid" (možda i u neagregiranom stanju), do ovih i sličnih podataka, smatraju stručnjaci, mogu doći i razne kriminalne grupe, kao i velike kompanije. Podatke s popisa država može da iskoristi ne samo za porez već i za razne druge analize, kao na primer analize vlasništva itd. Ovim popisom otvaraju se mogućnosti za brojne zloupotrebe, ne samo od države već i raznih kriminalnih grupa, međunarodnih i domaćih velikih kompanija, vlada i tajnih službi. Ne zna se ko će pregledati i analizirati te informacije. Stoga su neki upućeniji u informatičku bezbednost i funkcionisanje sistema opravdano sumnjičavi prema popisu.

Mi nismo ni svesni koliko smo ostavili informacija o sebi. Sve se više i više zadire u privatnost građana. Što se tiče popisa, stručnjaci opravdano sumnjaju da ti podaci nisu bezbedni jer svaki iole pismen haker može da provali u naše informativne sisteme. Nedavno je u Engleskoj izbio skandal kad su hakeri otkrili podatke velikog broja ljudi tako da to nije ništa neobično, s tim što tamo postoje i organizacije koje se bave zaštitom prava na privatnost. Građani su opravdano sumnjičavi, pogotovu što nemaju garancije na koji će se način njihovi podaci zaštititi.

Popunjavanje upitnika nije dobrovoljno, već obavezno, pa je svaki građanin dužan da odgovori na pitanja. A pitanja su razna od onih koristi li neko od pomoćnih sredstava za hodanje poput štaka, hodalica ili proteza, kako putuje na posao, kao i da li ima poteškoće u obavljanju kućnih poslova zbog problema s vidom, sluhom ili komunikacijom.

Velika pažnja EU i novac koji ide uz to da bi se detaljno skeniralo srbsko društvo (a na posebnom popisu i poljoprivredno stanovništvo) može da nas dovede do pitanja – zašto bi ti narodi koji su nas nekoliko puta bombardovali u XX veku i koji su nam oteli Kosovo zbog svojih strateških i ekonomskih interesa sada „popisivali“ osim ako opet nisu u pitanju interesi kapitala ili struktura moći koje žele da imaju statističke podatke koje mogu da im posluže za bolju kontrolu Balkana.

Pritisak na Srbiju da uvodi nove elektronske dokumente je isto tako doveo do otpora jer je logično što neko ne veruje državi koja je spremna da isporuči svoje bivše predsednike i generale onima koji će ih kao neprijatelje „čovečanstva“ osuditi. Isto tako kako da verujemo državi da neće podatke sa popisa učiniti dostupnim zapadnim „agencijama“ u originalnom stanju sa ličnim podacima ili u agregiranom stanju kao statistike države ili regija kada je poznato da su predati mnogo osetljiviji dokumenti kada to zatraži Veliki Brat.

Recimo i da smo sigurni da se sa podataka sa popisa skidaju lični podaci i da se oni prezentuju kao statistike, kako da budemo sigurni da malo bolji hakeri koji rade za neku strukturu moći, korporaciju ili kriminalni klan ne mogu doći do tih podataka kada realnost elektronske bezbednosti neprekidno demantuje one koji tvrde „apsolutno je bezbedno“.

Ono što brine one koji se malo bolje razumeju u ovu problematiku je integrisanje baza podataka – ličnih dosijea, zdravstvanih i školskih kartona sa recimo dosijeom u banci, a na sve to kao šlag na tortu recimo dođu i podaci sa popisa. Sve to zajedno čini totalni popis koji onome ko ima podatke i koji ih „ukršta“ daje moć i stvara temelj totalne i totalitarne kontrole države (ali ne toliko naše) nad pojedincem i celim narodima.

Ovim argumentima se svakako niko ne poziva na bojkot popisa, već tek da upozorimo javnost na moguće zloupotrebe i generalno gde ide proces integracija kako evropskih tako i informatičkih, a on ide u pravcu stvaranja od Srbije informatički kontrolisanog geta.