Moskva podržala napore Lige arapskih država za regulisanje u Siriji

Rusija je podržala inicijativu Lige arapskih država za regulisanje konflikta između vlasti i opozicije u Siriji. U saopštenju MIP RF stoji da je Moskva pozitivno primila težnju Lige da doprinese očuvanju jedinstva zemlje i nedopuštanju spoljnog mešanja u njene unutrašnje stvari.

Stav Lige arapskih država bio je formulisan na vanrednom zasedanju u Kairu. On se podudara sa naporima Rusije, koja traži skoriji početak širokog dijalog između Damaska i opozicije. Kako bi osigurala potpunu bezbednost pregovarača iz opozicije, Moskva je ponudila svoje usluge organizacije takvog sastanka u ruskoj prestonici. Liga je izjavila da namerava da održi konsultacije sa obe strane sirijskog konflikta. Cilj je da se u roku od pola meseca pristupi sazivu konferencije sirijskog opštenacionalnog dijaloga pod okriljem Lige arapskih država u Kairu. Međutim Damask je požurio da odbije održavanje pregovora sa opozicijom van granica Sirije. Motivacija je da zemlja može da uredi svoje unutrašnje probleme bez međunarodnog posredništva.

U međuvremenu Damask je organizovao posetu za grupu ruskih novinara. Među njima je dopsinik Glasa Rusije Olga Semina. Po njenim posmatranjima, u Damasku spoljna ništa ne govori da Sirija već 7 meseci živi u uslovima neprekidnih antivladinih protesta. Nedavno su se desili novi sukobi opozicije sa vlastima. Bilo je ubijenih sa obe strane. To što se nemiri dešavaju uglavnom u pograničnim regionima nije slučajno, izjavio je za Glas Rusije presednik Saveza novinara Sirije Iljjas Murad.

Turska, Liban, Irak, koji se graniče sa Sirijom, nisu nam prijateljski naklonjeni. Liban se orijentiše na SAD. U Iraku su američke trupe. Turska, nažalost, setila se svoje osmanske prošlosti. Istina, sada je ona izradila novi put – ne osmanski, već „bratski“, tačnije ona sada podržava Braću-muslimane u Siriji. Braća unutar naše zljme izvode vojne operacije, pri tome protiv civila. Oni se ponašaju kao agresori. Šta žele? Žele da se formira oblast gde neće biti sirijske države. To će biti novi Bengazi. Tamo, kao i u Libiji, takođe će se pojaviti prelazni savet koji će pozvati strne trupe u tu oblast.

A to je direktna pretnja celovitosti Sirije. Igumanija najstarijeg ženskog manastira u svetu u Maljulji, nedaleko od Damaksa, sestra Pelageja samtra da je realna mogućnost raskola zemlje po religioznom principu.

Naravno, pretnja postoji, ali mi se molimo da se to ne desi. Oni neće moći da nas podele, mi i muslimani smo jednistveni. Ali žele da nas podele. Ko? Pristalice oružanog rešavanja pitanja, oni koji se nalaze van zemlje. Ali Svevišnji, koji je unutar nas, neće dati da nas podele.

Druga opasnost od raskola Sirije potiče od delatnosti religioznih ekstremista, smatra vrhovni muftija Sirije šeik Ahmed Badr ad Din Hasun.

Takvi postoje i upravo oni pozivaju na ubistva. Oni su izdali fetvu, koja poziva da se ubijaju ljudi. To su prosaudijski raspoloženi elementi, vahabiti. Njih je manjina, ali to je problem zanas.

Putevi regulisanja sirijske krize postaće predmet pregovora u toku predstojeće posete zamenika ministra inostranih poslvoa Sirije Fejsale Mikdada Moskvi. U razgovoru sa dopisnikom Glasa Rusije on je rekao.

Nameravamo da razmotrimo rusko-sirijske odnose, unutrašnje stanje u Siriji i da ih ocenimo. Nadam se da ćemo imati mogućnsot da se sastanemo sa ruskim rukovodstvom i da predamo priznanje naše zemlje, njene vlade i naroda, za konstruktivni i principijalni stav Rusije u pogledu Sirije. Pri tome nameravamo da saslušamo savete naših ruskih prijatelja za izlazak zemlje iz krize i potrudićemo se da izvučemo iz njih maksimalnu korist.