Eksperti britanske banke HSBC: nuklearna centrala Belene potrebna je Bugarskoj

Rosatom se sprema za start. Britanska banka HSBC krajem novembra predstaviće izveštaj o rentabilnosti pokretanja atomske centrale Belene u Bugarskoj. Najverovatnije izgradnja atomske centrale će biti odobrena. Sporazum između Nacionalne elektrodistribucije Bugarske i ruske inženjering kompanije Atomstrojeksport bio je potpisan još 2006. godine. Do danas radovi nisu bili započeti zbog finansijskih teškoća, mada je oprema za centralu odvano spremna.

Prema podacima analitičara britanske banke, projekat će biti povoljan u tri varijante razvoja scenarija od moguće četiri. A to znači, u aktuelnim uslovima evropske krize Belene bi mogla da podigne privredu zemlje, smatra ruski analitičar za energetiku Viktor Markov.

U EU sada se primećuje višak energetskih kapaciteta, tim pre u balkanskom regionu. I u vezi sa tim smatram projekat vrlo perspektivnim. Tim pre ruska strana je spremna da ga sponzoriše stopostotno. To znači da Bugarska ničim ne rizikuje. Naprotiv: izgradnja centrale kapaciteta 2 gigavata u perspektivi će omogućiti Sofiji da prodaje struju u regionu. I ne treba zaboraviti da se cene struje ne snižavaju i da nas čeka epoha elektromobila.

Generalndi direktor Rosatoma Sergej Kirijenko, koji je predložio potpuno finansiranje projekta, podvukao je da je sada izgradnja atomske centrale posebno povljna. Radi se o tome da je oprema za Belene bila kupljena pre nekoliko godina, znači po nižim cenama. I ako je 2006. godine masovno kreditiranje projekta izazvalo mnogo pitanja, sada Rosatom može sigurno da podrži pokretanje centrale. Vodeći ekspert UK Finam Menadžment Dmitrij Baranov naveo je i druge pozitivne momente.

Ako dozvola za izgradnju bude data, Rusija će dobiti mogućnost da pokaže svoje tehnologije, da privuče novac u budžet, uz to, mogućnost korišćenja određenih poluga uticaja na geopolitičkoj areni. Lopta se sada nalazi na bugarskoj strani. Kada bude doneta neka konačna odluka, Ruosatom će početi sa svoje strane da realizuje pripremljene i projektne radove.

Jedina prepreka na današnji dan može da bude politička situacija u Bugarskoj. Novi predsednik zemlje Rosen Plevneliev izrazio je svoj stav priličnojasno. Po njegovom mišljenju, Bugarska je uobražena i ona ne treba da teži da bude energetski centar. Direktor Fonda za nacionalnu stratešku bezbednost Konstanin Simonov smatra da slična razmišljanja mogu da utiču na odluku o izgradnji centrale.

Rusija ima složene odnose sa premijerom Bugarske. A nedavno održani predsednički izbori doveli su na vlast pristalice Bojka Borisova. I bez obzira na to što uloga predsednika u parlamentarnoj zemlji niej tako velika, politički rizici ozbiljno su skočili. Uz to, Bugarska do sada ostaje jedan od glavnih potrošača ruskog gasa.

Sporazum Nacionalne elektrodistribucije Bugarske sa Rosatomom važi do kraja marta 2012, a to znači za proučavanje svih „za“ i „protiv“ eksperti i rukovodstvo zemlje imaju oko 4 meseca. Za neodlučnu Bugarsku to je rok. Posle odustajanja Sofije u julu ove godine od učešća u izgradnji Južnog toka, već u septembru Bojko Borisov na 10. međunarodnom investicionom forumu u Sočiju potpisao je sporazum o saradnji. Tako od dva energetska projekta Rusije u Bugarskoj nerešeno ostaje pitanje samo jednog.