Klima na planeti: sa paničnim raspoloženjima treba pričekati

Danas se u Moskvi odvija završno zasedanje Međunarodne naučne konferencije za probleme adaptacije promenama klime. Ova tema prvi put u svetskoj praksi je bila razmatrana na velikom forumu koji je okupio naučnike i stručnjake iz preko 40 zemalja. U svom telegramu učesnicima konfrencije predsednik RF Dmitrij Medvedev izrazio je nadu da će okupljeni uspeti da označe puteve formiranja ekonomije otporne na promene klime.

Prema podacima UN, tri četvrtine svih nevolja čovečanstva vezano je za klimu. Pre deset godina bilo je reči o 50%. Međutim moguće globalno zagrevanje preti ubuduće novim nevoljama – poplavama, sušama, i njihovom posledicom – gladi. Između ostalog, na plenarinim zasedanjima konferencije čule su se optimističke prognoze. Po mišljenju eksperata u oblasti ekologije, panična raspoloženja treba odložiti. Ali radi toga treba naći odgovore na nekoliko važnih pitanja. Kako ekonomija treba da se adaptira na predstojeće promene? Kakve političke odluke treba doneti? Da li postoje mogućnosti stabilizacije klime? – govori direktor ruskog Hidrometcentra Roman Vilfand.

Naučnici diskutuju o tome koliko će se povećati globalna temperatura na račun antropogenih dejstava, tačnije na račun uvećanja izbacivanja izduvnih gasova u atmosferu. Ali na konfrenciji je predloženo da se napuste malo razumljivi termini za ljude koj donose odluke – ekonomiste, političare. Recimo, od temperature kao takve ka nekim drugim pokazateljima koji su sasvim jasni. Na primer, već se može govoriti da će se na teritoriji Rusije smanjivati vreme perioda zagrevanja. Sa tačke gledišta energetike to je pozitivan momenat. Može se govoriti o tome da će se videti i negativne posledice. Na primer, govore o degradaciji tla. Znači, treba pripremiti nove sisteme rekultivacije i nova đubriva. Povećavaće se temperatura u zimskom periodu. Ne u toku narednih tri do pet godina, već u toku sto godina. I pojaviće se nove infekcije, koje su ranije bile nekarakteristične za regione. I već treba preduzimati adaptacione mere.

Konferencija je učinila korak ka transformaciji postojećih znanja o promenama klime u akcije koje treba da sprovode strukture vlasti. Osim toga, što je posebno zanimljivo, razmatrana je tema mogućeg delovanja čoveka na klimatski sistem.

Svako novo istraživanje u oblasti promene klime svedoči o neophodnosti mera koje mogu da budu preduzete samo pod uslovom zajedničkih dejstava, samtra Roman Vilfand.

Čak primer Kjotskog protokola, ne najuspešniji sa tačke gledišta nauke, predstavlja izuzetan primer međunarodne saradnje. A ako se bude razmatralo pitanje o kojem sam govorio, tačnije pitanje stabilizacije klime, toga da se rasprše disperzivni aerosoli na visini od 10-18 kilometara, očigledno je da to mogu da budu samo usaglašene akcije.

Moskovska Međunarodna naučna konferencija o problemima adaptacije na promene klime dokazala je da bilo koje „političko vreme“ ne može da bude prepreka za razmenu iskustva i saradnju klimatologa naprednih zemalja sveta. Problem koji su oni razmatrali tiče se budućnosti čitavog čovečanstva.