Bliski Istok: konferencija o stvaranju nenuklearne zone u regionu

Led se pokrenuo na Bliskom Istoku. Tako ruski eksperti komentarišu značaj prvog susreta za stvaranje u tom regionu zone slobodne od atomskog oružja. Konferencija se održava 21. i 22. novembra u sedištu IAEA u Beču na inicijativu šefa agencije Jukija Amana.

Odluka o sprovođenju takvog foruma je doneta u Generalnoj skupštini OUN još pre 11 godina. Ona poziva sve bliskoistočne zemlje da potpišu Sporazum o nerasprostiranju nuklearnog oružja i da dozvole da IAEA nadzire njihove atomske objekte. UN su tražile takođe zajednički rad na stvaranju zone slobodne od nuklearnog oružja. Ali progres na tom putu nije postignut. Susret u Beču je novi pokušaj u pravi čas za reanimaciju davne inicijative, izjavio je za „Glas Rusije“ ekspert Centra za međunarodnu bezbednost IMEMO RAN Petar Topičkanov:

„Konferencija je neophodna. Zone bez atomskog oružja su pozitivan primer za atomske zemlje. Razmatranje pitanja nenuklearnog Bliskog Istoka je i pritisak na zemlje regiona koje nisu spremne da uklone sve sumnje oko mogućnosti da stvaraju nuklearno oružje. Ako i ne dođe do konkretne odluke na susretu u Beču, on će pomoći u kasnijem radu“.

Direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev je siguran da stvaranje zone na Bliskom i Srednjem Istoku slobodne od nuklearnog oružja nije izvodljivo. Ali ako se donese takva odluka, sasvim je moguće da će tim putem krenuti i Saudijska Arabija i Turska, smatra on. Ali postoji država koja de fakto poseduje atomsko oružje. To je Izrael. Vladimir Jevsejev je u dovoljnoj meri optimista u svojim prognozama:

„Verovatno je moguće stvoriti zonu sa nekim ograničenjima. Na primer, ograničenje na proizvodnju fisionih materijala, što će biti pregrada na putu ka stvaranju atomskog oružja. Verovatno se može voditi dijalog o nekim ograničenjima za rakete. Jer Izrael i Iran već imaju rakete srednjeg dometa. Potpuno slobodnu zonu od nuklearnog oružja je nemoguće stvoriti, ali na tu temu treba govoriti i razmišljati o nekim ograničenjima. Istovremeno ne bih želeo da se susret u Beču svede na osude Irana, ili na osudu Izraela za to što je već stvorio atomsko oružje. Ako uspeju da to izbegnu, razgovor može biti veoma konstruktivan“.

Učesnici susreta u Beču imaju od koga da pozajme iskustvo, govori direktor Međunarodnog centra za atomske tehnologije, bivši zamenik šefa IAEA Viktor Murogov:

„Veoma je važno ponovo oceniti iskustvo zemalja koje su već stvorile nenuklearne zone. Na primer, u Africi i Južnoj Americi. Poznato je da je Južna Afrika već stvorila atomsko oružje, a danas je nenuklearna zona. Unikalno je iskustvo Argentine i Brazila. Te dve velike zemlje su uspešno izvele svoje odnose iz mnogogodišnjeg ćorsokaka zahvaljujući sporazumu o nenuklearnoj zoni u regionu. Njihovo iskusto je jedinstveno“.

Jedan od rezultata susreta u Beču može biti sastavljanje konkretnog spiska zemalja koje su spremne i koje nisu spremne da učine da Bliski Istok bude nenuklearna zona. Treba se takođe raditi na pitanju da li su sve zemlje koje su na korak od atomskog oružja spremne da dozvole inspektorima IAEA da priđu njihovim atomskim objektima.