Preminula ćerka Josifa Staljina

U SAD-u je preminula Svetlana Alilujeva, ćerka Josifa Staljina. Ona je preminula u staračkom domu u gradu Ričlend, država Viskonsin od raka debelog creva u 85. godini.

Lana Piters, takvo je njeno američko ime, umrla je još 22. novembra, mada vlasti države nedelju dana nisu o tome saopštavale. Lokalna štampa je objasnila da se ona trudila da izbegne javnost, tako da je njena smrt prošla skoro neprimećeno. U opštini su se začudili što je ćerka Josifa Staljina do danas živela u njihovom gradu.

Ona je bila jedina ćerka vožda sovjetske države Josifa Staljina i Nadežde Alilujeve. 14 godina posle smrti oca ona je prvi put u životu dobila dozvolu da otputuje u inostranstvo, u Indiju, kako bi iznad Ganga razvejala prah Bradžeša Singha. U nekim intervjuima nazivala ga je svojim mužem. Tvrde da je tamo Svetlana Alilujeva odmah izrazila želju da dobije politički azil u SAD. Tada je to bila svetska senzacija.

Vrlo je složen i u mnogome tragičan bio njen privatni život, govori ekspert MGIMO Andrej Zubov.

Svetlana Alilujeva je čovek tragične sudbine. Kao što je tragična sudbina dece i rođaka žestokih i krvavih očeva. Takav je upravo bio Josif Staljin. Praktično pred Svetlaninim očima izvršila je samoubistvo njena majka, Nadežda Alilujeva. Svetlana je osetila tragediju razvoda sa voljenim čovekom – režiserom Kaplerom. Razveli su je zatim sa njenim mužem, studentom MGIMO Morozovim, zato što je bio Jevrej. Staljin je negodovao što su Svetlanini izabranici, i prvi i drugi, bili Jevreji. On je govorio otvoreno: Šta, nisi mogla da nađeš sebi Rusa? I on joj je našao Rusa – Jurija Ždanova, sina sekretara CK partije Andreja Ždanova. Ona ga nije volela, nije htela sa njim da živi.

Posle emigracije iz SSSR Svetlana Alilujeva živela je u manastiru u Švajcarskoj, u staračkim domovima u Engleskoj i SAD. 1970. se udala po treći put zvanično – za arhitektu Vilijama Pitersa. Rodila im se ćerka Olga. Dve godine kasnije bračni par se razveo, ali Alilujeva je sačuvala ime Lana Piters. 1984. godine majka i ćerka su se neočekivano vratile u SSSR. Na konferenciji za štampu u Moskvi ona je takođe neočekivano izjavila da na Zapadu ni jedan dan nije bila slobodna. Dali su joj državljanstvo. Živela je u Moskvi i u Gruziji, u očevoj domovini, oko dve godine, mada nije našla zajednički jezik sa vlastima i bivšim prijateljima. 1986. godine ona je uputila pismo u CK KPSS sa molbom da joj se dozvoli odlazak u inostranstvo. Posle lične intervencije Generalnog sekretara CK KPSS Mihaila Gorbačova bilo joj je dozvoljeno da se vrati u SAD. Otputovavši, Svetlana Alilujeva je sačuvala dvostruko državljanstvo: SSSR i SAD.

Svetlana Alilujeva je napisala nekoliko memoara o ocu i životu u Kremlju. Njenih "Dvadeset pisama" prijatelju postali su svetski bestseler.

Poslednjih godina Svetlana Alilujeva je živela vrlo povučeno. Moguće da se to objašnjava njenim interesovanjem za teozofiju.

O meni pišu: ili ćerka Staljina, ćerka Staljina! Ona mora da ide sa puškom i da puca u sve Amerikance, ili ona je došla kod nas, ona je američka državljanka, što znači – sa atomskom bombom protiv Rusije! Ne, ni jedno ni drugo. Ja sam negde u sredini. I to u sredini oni nikako ne mogu da shvate. Sve čemu sam se naučila – bratstvo naroda, kosmopolitizam, to nisu ni marksistički, ni kapitalistički ideali.