Ruke gore!

 Viktor Jerofejev piše kako već dve decenije u Rusiji slobodno cirkuliše strana valuta i do čega je ona dovela Ruse. Pre 20 godina u Rusiji su dozvolili slobodan promet strane valute.  Da li smo mi i naši životi slobodniji zbog toga?

Najvažnije u izrazu “slobodno konvertibilna valuta” tokom 1991. godine je bila reč „slobodno“, ali kod nas je akcenat stavljen na imenici “valuta”

Neka podigne ruku onaj ko voli novac? Pitam vas – ko voli pare? Ivanov? Petrov? Sidorov? Muk. Nema odgovora. Narod opet ćuti. Naš narod ne voli novac. Naš narod će vam reći drugačije – neka podigne ruke onaj koji voli novac! Ruke gore! Predaj se ološu bogati! I svima, kao u žaru revolucije, kao da niko nije ni ukinuo praznik Oktobarske revolucije, sijaju oči od ozlojeđenosti... Ali vidim, kako u poslednjem redu bubuljičavi mladić bojažljivo pruža ruku. Šta je to? Mlada, još bubuljičava Rusija gazi naše principe? Kod nas se smatra nepristojnim voleti novac! To nije lepo! U najgorem slučaju, volite novac u sebi, a ne naglas. Reći da volite novac je isto što i hvaliti se da upražnjavate onanizam. Mladi čoveče, vi volite novac? 

— Nisam pre, ali sada volim! 

— Kako to da razumemo?

— Moja mlađa sestra, lepotica, udala se za milionera. Sada u našoj porodici čak poluslepa baka, inače stari komunista, voli pare! 

— Kakva porodica!

 — Da,— nastavlja mladić,— tako će biti sa svakim ko se uda za milionera. Sa svima vama! Eksplozija negodovanja. 

— Ali,— bubuljičavi nikako da prekine,— shvatam ja zašto kod nas ne vole pare. Kako i može da se voli rublja? Ona već skoro sto godina jadna životari. U Sovjetskom Savezu ljudi nisu primećivali rublju, koliko je bila nemoćna i bezvredna. A i sad je ona ništavna — u potpunosti zavisi od nafte i gasa, a ne od rada. Druga stvar je američki dolar! 

A tada se podiže zvižduk, ljutit, ciljani zvižduk, po kojem je odskoro prepoznaje naš narod, koji ne podnosi ni vlast novca, ni novac iste te vlasti, i bubuljičavog mladića sa prezirom izbacuju iz našeg društva, prethodno ga prebivši skoro na smrt. 

Da, naš narod još više od novca, ne voli bezobrazan američki dolar, koji će jednog dana sam sebe dokusuriti, ali zasad cveta u našoj zemlji. Stigao je u Rusiju pre 20 godina, kao osvajač, koga smo kao vikinga sami pozvali u našu zemlju. Dolar je došao kao paradoks, jer su u Sovjetskom Savezu za svežanj dolara hapsili, a za kofer – streljali, a nakon 20 godina sve se preokrenulo. Prevaranti su se javno šetkali po restoranima sa svežnjevima dolara, a kriminalci sa koferima, kupujući sve moguće. Postidevši se istinski i ruski, naši rukovodioci su smislili u.j. (uslovna jedinica, prim. prev.), valutu vlastite sramote i poniženja. Međutim, isti ti kriminalci su odomaćili američki dolar, smislivši za njega nadimak. Tako su nekad u ratno vreme Nemce preimenovali u švabe, da bi lakše mogli sa njima da se obračunaju. I obračunali su se. A pre 20 godina dolari i u.j. se nisu obračunali sa našom rubljom, nego sa našim ponosom. Kao što mnogi misli, čak i danas. 

U stvari, slobodno konvertibilna valuta, koja je upala u ruske banke i žalosni kiosci menjačnica sa blindiranim vratima, dali su našoj zemlji šansu da preživi. Rublja, koja je pre sto godina bila najmoćnija svetska valuta, propala je, ali ne zbog toga što je Rusija nije volela, nego zato što su nas boljševici preobratili u zemlju budala. Oni su hteli da ukinu novac, ali na kraju je istoriji ukinula njih, ostavivši nam u nasleđe bezvrednu rublju. Pomogle su nam banknote onih, o kojima smo dugo učili (i dan danas uče) da su nam neprijatelji. To su bile štake, ali mi zbog nama svojstvene indiferentnosti nismo naučili da hodamo samostalno, a krivicu prebacili na ceo svet, osim na sebe. Dok hramljemo raste nova snaga – juan, očvrsnuli su valutni sistemi drugih država, ali mi smo zbog svoje nemoći proglasili sebe hrišćanski nekoristoljubivim narodom. Jedni iskreno veruju u štetnost novca, a drugi koji su se razmnožili na zemlji u ne tako malom broju, podstiču naš prezir prema valuti, sa iskrenom mržnjom prema nama zbog svoje nemaštine. 

Pre dvadeset godina, ozakonivši stranu valutu, omogućeno nam je da postanemo slobodna država, da vidimo sveta, da radimo za sebe i svoju porodicu, da se bavimo dobrotvornim radom, da podržavamo kulturu. I šta smo dobili? Neka podigne ruku onaj ko je postao slobodan čovek! Dižite ruke! Ruke gore!

Viktor Jerofejev, pisac 

Prevod sa ruskog jezika Milica Ratković