Evrozona: poziv na egzekuciju

Međunarodne rejting agencije su se u decembru baš potrudile. Njihovom milošću vodeće banke su počele da padaju kao prezreli plodovi. Zagube trpe i stubovi finansijskog sveta kao Deutsche Bank, Societe Generale, Credit Suisse, Barclays. Strada i sam imidž država.  Moody`s kažnjava Belgiju, S&P – Mađarsku i Sloveniju, Fitch se ograničio samo na pravljenje spiskova za streljanje, u koji je upisao šest država – kandidate za smanjenje kreditnog rejtinga. Temu nastavljaju posmatrač Sergej Guk i glavni evropski analitičar Standard&Poor`s Moric Kramer.

Svojim potencijalnim žrtvama – 15 država evrozone - S&P je počeo da prilazi još početkom decembra. Tada se ograničio samo prognozom. Perspektive svih kandidata su po oceni agencije „negativne“. A takva ocena je samo prvi korak ka snižavanju rejtinga.

Analitičari su odlučili da ne kvare novogodišnjo raspoloženje političara i bankara. Istovremeno su odlučili da sačekaju da vide kako će se u praksi realizovati mnogoobećavajuće antikrizne mere, koje su objavljene na poslednjem samitu EU. Razloge zbog kojih se S&P okomio na evrozonu objašnjava glavni evropski analitičar agencije Moric Kramer na sajtu časopisa „Špigel“.

„Kriza poprima dimenzije u kojima su sistemski rizici značajno povećani. To nije ona kriza koja se tiče posebnih periferija država. Ova kriza proždire staru Evropu. U porastu su negativne posledice na uslove finansiranja banaka, izdvajanja kredita, rizik od recesije, koji ionako smatramo veoma ozbiljnim. U odnosu na Nemačku i druge zemlje uvodimo režim „država pod lupom“. Što znači da su pola-pola šanse da se smanji njihov kreditni rejting. Zasad to nema odlučujući značaj, jer se radi samo o statistici. Glavno je kakva će biti politika u periodu upravljanja krizom. Hoće li uspeti da u početku zaustave krizu poverenja, a zatim da vrate ono izgubljeno poverenje.“

„Poziv na egzekuciju“ je predviđen za januar. Najneprijatnije za evrozonu je opasnost da se smanji rejtin ekonomskih „lokomotiva“ – Nemačke i Francuske. I u Berlinu i u Parizu će to uticati na budžet. Sličnih zaguba se treba bojati i evropski stabilizacioni fond. Analitičar Moric Kramer je sto posto u pravu kad kaže da banke i vlade postupno moraju da povrate poverenje tržišta. Ali samo deklaracije o namerama ovde neće pomoći. A sa praktičnim radnjama su lideri EU u očitom deficitu.