Ćirilica od 32 slova

Ljubljana – Knjiga „Otkrivajmo Evropu”, uz koju ide „pevajuća olovka”, koja je posle uspeha u Evropi prevedena i u Sloveniji, otkriva da je uticaj politike na pomagala koja pedagozi preporučuju deci za savladavanje gradiva jači nego što iko u Evropskoj uniji želi da prizna. Zabrinjava činjenica da na osnovu rečene knjige mališani širom EU stiču osnovna znanja o okruženju, između ostalog i o Srbiji koja je izrazito nakaradno i naopako predstavljena.

Nude je i knjižare po Sloveniji za decu uzrasta od sedam do 10 godina. Prevod knjige „A la decouverte de l′Europe” (Info Media Communication, Paris 1999, odnosno „Ich Entdecke Europa” Mondo-Verlag AG, Vevey, Švajcarska, 1999) finansirali su „Knjigarna Oka” i „Založništvo Jutro”. Tiraž je gotovo rasprodat po ceni od 20 evra, ali je knjiga dostupna klincima, jer im je oduševljeno nutkaju slovenački bibliotekari uz slogan „Radoznalost nije mana”, kako bi „na lak način dete upoznalo karakteristike svih država Evrope” kroz 158 strana koje sadrže 491 pitanje i odgovore u obliku enciklopedijskih jedinica za svaku državu, uz šaljive ilustracije čija je uloga da približi „kulturu i istoriju ljudi koji žive na našem kontinentu”.

Detetu prilikom traženja tačnog odgovora pomaže „pevajuća olovka” čijim pritiskom na crnu tačku (trougao ili kvadrat, utisnut pored više ponuđenih odgovora) može da proveri je li izbor pravi; ako jeste, olovka veselo pišti i upali se zeleno svetlo na njoj, a ako nije – pušta tužan zvuk i svetli crvena lampica.

Što se Balkana tiče, deca koja nisu bila rođena ili su bila „roditeljski zaštićena” od gledanja ratnih prizora na televiziji tokom poslednjih deset godina, sve što su propustila sada mogu da nadoknade. Slovenačka filijala izdavača iz Pariza tu ne nalazi ništa loše, jer „treba biti realan i sebi postaviti pitanje: šta je deci širom Evrope asocijacija kad se pomenu Srbi, Balkan, Jugoslavija?”. Nema tu ničeg lepog, glasi odgovor, jer deca, uz asistenciju odraslih, odmah pomisle na „bol, krv i suze”. To je opravdanje zašto je autorima ovog zabavnog didaktičnog projekta samo za područje bivše SRFJ totalno presušio humor.

U slučaju geografije Srbije opis je jalov, uz stalne asocijacije na desetogodišnje ratove i strahote Miloševićevog režima. Prvo pitanje je: „Koja se nekadašnja autonomna pokrajina nalazi na jugu države – Kosovo, Makedonija ili Dalmacija?”. I drugo: „Na Kosovu deluje oružani pokret otpora, čiji su članovi pripadnici naroda koji predstavlja 80 odsto stanovništva. To su: a) Mađari, b) Srbi, c) Albanci”.

Dete „pevajućom olovkom” nalazi rešenje – kosovske Albance prikazane na crtežu u svetlozelenim uniformama kako čvrsto drže pušku na plećima. Ne baš dobra preporuka za buduće turiste, biznismene, političare i ljude svakojakih profesija, kojima će biti potrebno mnogo radoznalosti da se u odraslom dobu otisnu put konfliktima žigosanih područja.

Posle kratke istorije u kojoj se od srpskih narodnih vođa pominju Stefan Nemanja (jer je „krajem 12. veka od pape dobio kraljevsku krunu”), kralj Aleksandar (zbog diktature) i Josip Broz Tito, autor otkriva čitaocu da se država „1991. raspala na više država”. Činjenica je da je teško u nekoliko rečenica na zabavan način predstaviti karakteristike svake zemlje Evrope, ali u opisima tako nastalih novih država na Balkanu – Srbi nikako nisu pozitivci.

Poglavlje kroz koje dete uči o BiH počinje: „U BiH je od 1991. do 1996. divljao građanski rat. Odgovorne progoni Međunarodni sud u Hagu. U sukobima su bili suprotstavljeni Srbi i muslimani te: 1. Hrvati, 2. Albanci, 3. Makedonci”. Slično je i u učenju o privredi Hrvatske, gde se kao najpoznatiji grad pominje „Dubrovnik, više puta bombardovan”.

Malo vedrine nudi tek deo o srpskim jelima, gde se u nemačkom izdanju nabrajaju sarma i pasulj, a u slovenačkoj verziji i „pljeskavice, ćevapčići i meso na žaru”. Autore je namučilo i srpsko pismo, pa se i u slovenačkom izdanju (uprkos 70 godina zajedničkog života) pojavio zapis – sa dva slova više: „Srbi upotrebljavaju ćirilicu... Sastoji se od 32 slova, od kojih je 20 suglasnika.”

Iako ambiciozna, mini-enciklopedija vrvi od stereotipa i materijalnih grešaka, ali to nije uticalo na odličnu prodaju, niti podstaklo pedagoge da posumnjaju u projekat namenjen deci, početnicima u otkrivanju sveta, koja ponuđeno upijaju bez kritičke distance. Knjige za decu nisu tek razbibriga, već izuzetno važan prvi kontakt sa zemljom nekad zvanom Jugoslavija, s kojom danas izjednačavaju Srbiju. „Otkrivajmo Evropu” pokazuje koliko će teško biti popraviti imidž ovog prostora, a naročito Srbije.