Kako su ruski vladari i pisci slavili praznike

 Neke istorijske ličnosti i slavni ruski pisci slaveći Novu godinu i Božić osećali su ne manje zadovoljstva nego običan svet
Carevi su se, kako i dolikuje, provodili po carski. Tako na primer, Veliki knez Jovan III Novu godinu je, istina priznavao za praznik, ali samo za svoj, ali ne i za svoje podanike. Godine 1492. on je zapovedio da da se 1. septembar slavi kao početak crkvene i građanske godine i toga dana su plaćane zarade i dobijali se besplatni obroci. A sam veliki knez je tog dana dolazio u Kremlj i od naroda svoga „od lюda „primao usmene i pisane žalbe.

Zato je Petar Veliki poštovao praznik. Posle zvonjave zvona sa Uspenskog hrama, car je svima čestitao Novu godinu, svakom darivao po jabuku, a zatim je priređivan vatromet. Dvorjani su sledili njegov primer, upalili su baklje od loja smole kojima su osvetljavali mesto slavlja.

Jekatarina II je imala običaj da Novu godinu dočekuje u krugu dvorjana na maskenbalu, koji je 31. decembra priređivan u Zimskom dvorcu.

Car Nikolaj I je glavnoj carskoj jelki u Carskom Selu u Gatčini lično na simboličan način oblačio odeždu Deda Mraza i čestitao praznik svojim podanicima.

U književnoj sredini su slavlju prilazili stvaralački i maštovito.

Lav Nikolajevič Tolstoj, bez obzira na izraženu ljubav prema asketizmu, upražnnjavao je zimske praznike,čak i više od toga. Porodica Tolsotojevih je negovala svoje novogodišnje tradicije. „Tolstojevi su uvek proslavljali Božić i Novu godinu“ kaže Tatjana Komarova, vodeći naučni saradnik Doma Tolstoja.-Lav Nikoljevič je ostao siroče, koga su podizale tetka i baka. Godine 1870., dok su još bile žive njegove tetke, uoči Božića njima u kuću je uvek dolazio sveštenik iz parohijske crkve i obavljao službu božju u velikoj sobi. A zatim su kitili jelku. Kad je sam Lav Tolstoj stvorio porodicu, pripreme za ove praznike su počinjale ranije. Žena Lava Tolstoja, Sofija Andrejevna, skupljala je krpice, ljuske od oraha, i s decom kitila jelku. Kupovali su gole lutke, (nazvali su ih skeletićima), odevali ih kao anđelčiće, vojnike, zečiće. Lav Nikolajevič je uvek voleo da posmatra „izvođenje tih radova„. Uoči Božića u veliku sobu su postavljali jelku. Ali tu decu nisu puštali. Tek posle službe, vrata bi se otvarala i deca iz Jasne Poljane su mogla da uđu kod jelke, a među njima i deca i porodice koja je služila grofa .Svako dete je te večeri dobijao poklon. A zatim bi počinjao karnerval. Prikazivane su predstave, i svi su se, uključujući i Lava Nikolajevića, preoblačili u kostime. A uoči Nove godine porodica Tolstoj se okupljala oko prepunog stola i iščekivala kad će starinski časovnik koji je kupio u Engleskoj još deda velikog pisca, knez Volkonski, izbiti ponoć. Tek što bi otkucala dvanaesta ura, svi su podizali vinske pehare sa šampanjecem i čestitali jedan drugom Novu godinu.

Za sve značajne praznike kod Tolstojevih su pekli „ Ankinov kolač“. Recept za taj slatkiš donela je u porodicu Sofija Andrejevna. Ona je bila kćerka moskovskog lekara Andreja Bersa u čiji dom je dolazipo profesor Anke. On je i dao mladoj Sofiji recept tog kolača. Tu poslasticu su pekli od sitnog testa s dodatkom kora limuna, zatim razrezivali na male kolače i prinosili na sto.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski ( 1821-1881) mada je bio kockar i veseljak, Novu godinu je ipak voleo da dočekuje sa bližnjima i to na starinski način. Ovako opisuje piščev mlađi brat, Andrej Dostojevski, u svojim uspomenama, kako su se „proveli„ 31. decembra 1864. U porodici njihove sestre Aleksandre Dostojevske Golenovske: “Drugog dana beše 31. decembar. Bili smo kod Golenovdskih ujutru, ali ostadosmo do večeri, pa tu dočekasmo i Novu godinu... Brat Fjodor bio je u odličnom raspoloženju duha, isto kao i svi prisutni pa smo se vratili kući daleko iza ponoći kao što i dolikuje kad se čeka Nova godina ...“

Vladimnir Iljič Lenjin je bio toliko zanet propagandom komunizma pa je tako na dočeku Nove godine pored jelke bio samo dva puta u životu, i to na dečjim, u Sokoljnjikami koji su protekli u kući u kojoj je živela njegova sledbenica, saradnica i žena Nadežda Krupska. Te novogodišnje vizite vođe svetskog proletarijata kasnije su opširno opisivane u dečjim knjigama. A 1960. g.čak se i pojavila poštanska marka na kojoj je bilo prikazano kako deduška Iljič oko jelke igra sa dečurlijom.

Josif Visarionovič Staljin bi obično pred Novu godinu “pošteno gucnuo” i pozivao za bogato postavljeni sto svoje saradnike i glumce da uveseljavaju, inače odlično raspoloženo društvo čiji je štimung nametao «hozяйin» ( gazda ).

Nikita Sergejevič Hruščov i Leonid Iljič Brežnjev koji ga je nasledio, su ove praznike obeležavali znatno skromnije .”Jednom sam imao priliku da dočelam Novu godinu u društvu već uveliko oronulog Hruščova “ , priča Viktor Suhodrev , prevodilac Nikite Sregejeviča , i nastavlja: -Nastupila je je 1965., a Hruščov je, kao što je poznato,već smenjen 1964.U to vreme sam se družio sa njegovom usvojenom kćerkom Julom Leonidovnom Hruščovoj , dobro sam poznavao i njegovog sina Sergeja Hruščova, kćerku Radu i njenog supruga Alekseja Adžubeja, urednika lista Izvestija. Sergej me je pozvao na doček Nove godine u svoj stan u Ulici Stanislavskog. Bili su pozvani takođe Jula s mužem, Adžubej, a došao je i Nikita Sergejevič s Ninom.Petrovnom. Priređena je tako skromna sovjetska sedeljka. Hruščov je, pošto je nastupila Nova godina, održao zdravicu. Zatim su posle jednog sata on i Nina Petrovna otišli, a mi smo ostali dalje da sedimo.”

Boris Jeljcin je takođe dočekivao novogodišnje praznike u porodici. Nekad je na doček pozivao i pop-zvezde. ”Jednom je Jeljcin u svoju rezidenciju pozvao kultne pop-pevače Valerija Leontjeva i Alu Pugačovu “, rekao je ruskim medijima Aleksnadr Bogdanovič, prijatelj Leontijeva. ”U to vreme je Valerij Jakovljevič bio uganuo nogu i hodao je na štakama. Tako je i došao kod Jeljcina.To je veoma razveselilo Alu Borisovnu, suprugu presednika Ruske Federacije, Borisa Jeljcina. Leontjev je izlazeći iz kola ostavio štake, ali ih je uzela Pugačova i pošla hramajući i smejući se s jednom štakom .