Obogaćena kriza

Tek što su se završili novogodišnji praznici kriza oko Irana se još više zaoštrila. U SB OUN su održane hitne konsultacije u vezi s iranskim nuklearnim problemom. Učesnici u njima su pozvali Iran da odmah prekine bogaćenje urana i da se vrati za pregovarački sto s međunarodnom „šestorkom“ posrednika (pet stalnih članova SB OUN plus Nemačka).

Iran nastavlja radove na bogaćenju urana do 20-procentnog nivoa u novom podzemnom centru „Ford“. Kako kažu stručnjaci, posle prevladavanja ove granice za Iran neće postojati više nikakve prepreke za proizvodnju nuklearnog oružja. Ovakav scenario ne odgovara Zapadu, koji se prema iranskom atomskog programu odnosi s velikim bojaznima, a ni Rusiji. U Moskvi je konstatovano: Islamska Republika i dalje ignoriše zahteve međunarodne zajednice i ovo izaziva logično žaljenje. Uostalom, ipak se ne može se reći da je bogaćenje urana lišeno kontrole. U Teheranu tvrde: iranski naučnici su o početku radova blagovremeno obavestili Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (MAAE) i ceo nuklearni materijal se nalazi pod njenom kontrolom.

Državni sekretar SAD Hilari Klinton je sa svoje strane pozvala iranske vlasti da odmah prekinu s radovima i vrate se za pregovarački sto sa „šestorkom“ posrednika. Takođe je istakla da će se Vašington i u buduće pridržavati diplomatskog puta za regulisanje problema i izjavila je da SAD poštuju pravo iranskog naroda na mirni atom.

Međutim, za Vašintog su uobičajenije metode ekonomskog i političkog pritiska. U novembru su SAD, Kanada i Velika Britanija već uvele sankcije, usmerene protiv energetskog i finansijskog sektora Irana. Sad američki senatori na ovo pozivaju i EU. Komentari stručnjaka Jelene Melkunjan.

Rešavaju se pitanja novih sankcija. Međutim, ove sankcije se neće sprovoditi kroz Savet bezbednosti OUN, zato što će ih Rusija i Kina blokirati. Zbog toga će EU sad usvojiti svoje sankcije. Ona želi da stavi embargo na kupovinu iranske nafte. SAD ne mogu to da učine pošto ne kupuju naftu od Irana, ali su vrlo negativno raspoložene prema Iranu i na svaki način pokušavaju da vrše pritisak na ovu zemlju uz pomoć saveznika.

Zaoštravanje odnosa između Irana i Zapada odvija se na fonu pretnji zatvaranja Ormuskog moreuza, kroz koji se na Zapad transportuje bliskoistočna nafta. U odgovor su SAD i NATO počeli da dovlače ratne brodove u region. Ali, ipak ne treba očekivati puna ratna dejstva, smatra poznavalac Istoka Vladimir Sotnikov.

Obe strane shvataju da postoji izvesna granica koja ostavlja mogućnost za manevrisanje i rešavanje pitanja na diplomatski način. Amerikanci su praktično nametnuli svoje ekonomske sankcije prema Iranu, a predsedniku SAD Baraku Obami sad uoči predsedničkih izbora ne ide na ruku da započne bilo kakva ratna dejstva protiv Irana.

Treba imati na umu i to da opasnost po Iran potiče i od Izraela. A tu je još i ubistvo jednog od rukovodilaca iranskog atomskog preduzeća u eksploziji. U Teheranu su odmah za učestvovanje u zločinu optužene izraelske i zapadne specijalne službe i podsećeno je na slične incidente od pre godinu dana. Tada su poginula dvojica iranskih naučnika-atomaca.

Uostalom, bez obzira na zaoštravanje situacije, Teheran i dalje može da računa na diplomatsku pomoć Rusije i Kine. Tamo su uvereni: rat može predstavljati katastrofu ne samo za region, već i za svet u celini.