Podzemni potencijal: u Rusiji raste interesovanje za geotermalnu energetiku

U Rusiji je u januaru započela realizacija nekoliko eksperimentalnih projekata u geotermalnoj energetici odjednom. U Republici Mordoviji gradi se energetski efikasna kuća koja će se grejati pomoću energije geotermalnih voda. I Čečenija je spremna da razvija geotermalni potencijal. Eksperti ističu sve veću privlačnost geotermalne energetike u Rusiji. Istina, svi učesnici tržišta govore da je za brz razvoj potrebna pomoć države.

Katastrofa u nuklearnoj centrali Fukušima u Japanu i sporovi o budućnosti nuklearne enegetike koji su usledili, privukli su pažnju za alternativnu energetiku. U mnogim zemljama počelo je da se govori o širom korišćenju geotermalne energetike, tačnije toplote iz dubokih slojeva zemlje. Uporedo sa energijom vetra i sunca to je najjeftiniji izvor.

Sada na Dalekom Istoku Rusije radi pet geotermalnih centrala. Njihov ukupni kapacitet je preko 80 megavata, što pokriva skoro trećinu ukupne potrošnje. A moglo bi biti mnogo više. Geotermalni potencijal samo na Kamčatki procesuje se najmanje na 1 gigavat. Ali nije rentabilno razvijati projekte u odustvu velikih industrijskih potrošača, a na račun stanovništva investicije ne možeš da isplatiš. Potencijalno zanimljivi mogu da budu drugi regioni Rusiji, ali tamo geotermalna energetika bez državne podrške ne može da konkuriše gasnoj energetici, čija cena se dotira i reguliše od strane države. Mišljenje Mihaila Kozlova, direktora za inovacije i obnovivu energetiku kompanije RusGidro.

Problem geotermalne energetike u zemlji vezan je za to što je cena kilovat sata, koji se dobija posle kapitalnih ulaganja, sve jedno veća nego cena kilovat sata koji se proizvede u običnoj gasnoj ili termocentrali u osnovnom delu zemlji. U Rusiji zbog viška tradicionalnih sirovina cena električne energije prilično je niska. Postoje pojedini regioni – Kamčatka, Kurili, gde je cena električne energije visoka zbog teritorijalnih osobenosti, i u tim regionima geotermalna energetika već danas je povoljnija čak bez dodatnog državnog stimulansa.

Mihail Kozlov sa ponosom govori da ruske razrade ne zaostaju za zapadnim. RusGidro je čak spremna da učestvuje u stranim projektima i vodi konsultacije sa partnerima. Na primer, sa islanskim Rejkavik Geotermal. Osim toga, kompanija ističe intresovanje stranih kompanija za rad u Rusiji. Sve nade vezane su za liberalizaciju tarifa za struju, i što je najvažnije gas. Koncern Gasprom već je započeo izjednačavanje domaćih i stranih cena goriva. I sukoro će vlasnici kuća postaviti pitanje da li je povoljnije da se greju na gas ili na geotermalnu energetiku. I tu, govore eksperti u isti glas, otvaraju se perspektive za malu geotermalnu energetiku. To je kada se toplota zemlje i podzemnih voda koristi ne za izradu energije, već za grejanje. Takvi projekti već postoje u čitavoj zemlji – na Dalekom Istoku, u Sibiru, na jugu, u nekim republikama Kavkaza, Kaljiningradskoj oblasti i čak u Podmoskovlju i Arhangeljsku. Reč je ne samo o grejanju pojedinih privatnih kotedža, već i očitavim naseljima i staklenicima.

U Rusiji ima oko pola stotine geotermalnih nalazišta. Pomoć države omogućila bi da se smanji cena projekata i konačna cena energije i grejanja. Za sada na prvom mestu po ukupnom kapacitetu geotermalnih centrala stoje SAD. A po udelu u ukupnoj proizvodnji nemaju premca Island i Filipini.