Kosta Konkordija: podvodni sprudovi krstarenja

Dok tužilaštvo utvrđuje uzroke potonuća broda Kosta Konkordija i motive čudnog ponašanja njegovog kapetana, ljudi bliski biznisu oko organizacije krstarenja uvereni su da je maršrutu koja je dovela do katastrofe dozvolila administracija kompanije vlasnika. O detaljima u materijalu Nikite Sorokina, kojem je pošlo za rukom da razgovara sa osobom dobro upoznatom sa putovanjima brodom Kosta Konkordija.

Među razmatranim okolnostima nesreće, pored pogibije ljudi, najveći odjek izazvale su činjenice kao što je prevelika blizina poslednje maršrute obalskoj liniji i begstvo kapetana Frančeska Sketina sa palube broda koji tone pre završetka evakuacije putnika. Moguće odustupanje od kursa koje je dopustio kapetan i koje je izazvalo pogibiju Kosta Konkordije sada se razmatra kao jedan od uzroka nesreće. Verovatno će kršenje pravila navigacije figurisati u optužnici protiv Frančeska Sketina. U svakom slučaju, vlasnik broda, kompanija Costa Crociere sumnjiči svog kapetana za neke greške, ali pri tome ne priznaje bilo kakve promene kursa broda.

Međutim, vodič Jekaterina Santoni koja je sarađivala sa Costa Crociere niz godina i radila za nekoliko organizatora krstarenja, uključujući dve maršrute brodom Kosta Konkordija, skrenula je pažnju na to da brodovi za krstarenje periodično vrlo blizu prilaze obali. Posebno u onim akvatorijumima gde se nalaze mali gradivi ili ostrva. U intervjuu za radiostanicu Glas Rusije Jekaterina Santoni je rekla:

To što je kapetan prilazio prilično blizu tom ostrvu, mislim da je to bio sistem, a ne slučajnost, ne to što je imao tamo nekog druga kojeg je hteo da pozdravi. Sto posto je to bilo usaglašeno sa administracijom Costa Crociere, i verovatno je taj put on prelazio mnogo puta. Radi se o tome da vrlo često gradonačelnici ovih malih gradova ili ostrva kako bi malo zabavili stanovništvo, obraćaju se administraciji Costa Crociere sa molbom da brod priđe bliže. Zato što je, naravno, lep prizor kada plovi ogroman dvorac, posebno ako je to večernje vreme i on je osvetljen. Zato je prvi razlog nesreće lično obraćanje gradonačelnika obalskih gradova. Drugi razlog je naravno reklama, pošto je Kosta snažna komercijalna organizacija, oni su to činili radi reklame. Tačnije možete da zamislite da plovi ogromni brod, ljudi koji žive u malim gradovima gde ima mnogo hleba i malo igara, prirodno, pod utiskom, često su kupovali od Koste ova krstarenja.

Što se tiče konkretnih razloga zašto je brod naleteo na sprud, to je verovatno kvar radiolokacionog sistema obaveštavanja o zbližavanju sa preprekom, nastavlja Jekaterina Santoni. Ali utvrđivanje ovih okolnosti stvar je tehničke istražne komisije.

Najvažnije pitanje, naravno, ostaje broj poginulih putnika kod ostrva Điljo. Za sada se zna za 7 pronađenih tela, 28 osoba se smatra nestalim. Neki mediji pretpostavljaju da broj žrtava može da dostigne 40. Još više će se uvećati problemi za kompaniju Costa Crociere ako se utvrdi da su uz njenu dozvolu maršrute krstarenja u reklamne svrhe bile provedene u opasnoj blizini obalskih sprudova.