I Škoti bi državu

Trista godina posle ulaska u "Ujedinjeno kraljevstvo", Škoti bi da imaju i svoju škotsku državu, a ne samo svoj čuveni škotski viski.

Do juče, to je izgledalo maltene nezamislivo. Sada već nije. Većina Škotlanđana misli da bi bilo bolje da imaju svoju državu umesto glomaznog i sve labavijeg Ujedinjenog britanskog kraljevstva, pa makar ta država ostala bez oreola velike imperije.

Novi predsednik škotske vlade Aleks Salmond je pre neki dan izgovorio nešto što se u Škotskoj u protekla tri veka, sa zvaničnih nivoa nije moglo čuti. On je u svom pristupnom govoru rekao da se zalaže za "otcepljenje" Škotske iz Ujedinjenog kraljevstva, da je to težnja većine Škota i da će se on za to zalagati za vreme svog mandata.

"Tražimo nezavisnost Škotske", podvukao je Salmond, dodajući da se nada da će se o toj stvari Škotlanđani izjasniti na referendumu do kraja 2010. godine, što će reći uskoro. Salmond, inače, ne govori u svoje ime. On je lider Škotske nacionalne partije (SNP), koja je na poslednjim izborima pobedima Laburističku stranku i na taj način otvorila "Pandorinu kutiju" škotske nezavisnosti.
Slučaj Škotske, kako god da se bude odvijao, nije ni usamljena, ni nova pojava na starom kontinetu. Klica secesionizma u poslednje dve decenije pustila je korene u raznim krajevima Evrope i taj proces je prosto nemoguće zaustaviti, koliko god se Vašington i Brisel upinjali da dokažu da "slučaj Kosova", koji je sada vruća tema, neće biti presedan. To je jednostavno nemoguće i u to niko ne veruje.

Evropa diše po principu spojenih sudova. Ovde Kosovo, tamo Škotska. Danas Baskija, sutra Korzika. Onamo Nagorno Karabah, ovamo Korzika, ili Kipar, ili Republika Srpska.

Taj duh je, eto, stigao i na Britanska Ostrva. I Škoti, koji su se proslavili po svom čuvenom viskiju, otvorili su jednu drugu i sada nazdravljaju secesionizmu.

CRNA GORA

Za vreme referenduma u Crnoj Gori, pre godinu dana, pojavila se u Podgorici delegacija baskijskih separatista.

"Došli smo da vidmo kako se to radi", rekli su Baskijci novinarima, a jedan od njihovih lidera Huan Hose Ibaraće ovako je objasnio svoj dolazak na Balkan:

"Ako može Crna Gora, zašto ne i Baskija..."