EU bez penzionog fonda

Po priznanju evropskog komesara za pitanja zapošljavanja, socijalne probleme i politiku socijalne integracije Lasla Andora, evropske vlade u uslovima aktualne finansijsko-ekonomske krize prosto nemaju drugi izbor nego da dele breme ekonomskih problema sa svojim građanima. Treba povećati i penzionu granicu u svim zemljama, i uvećati penzione doprinose, pri čemu činiti to istovremeno. Međutim uvećanje datih doprinosa zajedno sa drugim merama zatezanja kaiševa može da dovede mnoge zemlje EU na ivicu socijalnog kolapsa. O detaljima naš komentator Petar Iskenderov.

Ako govorimo ukratko, suština predloga Evropske komisije sastoji se ili u potpunom ukidanju penzione granice, ili u njegovom značajnom povećanju do 75 godina, istovremeno u svim državama EU. Poslednjih godina prosečna starost za odlazak u penziju u EU kolebala se oko 61-62 godine, zaostavši samo za Japanom (70 godina) i SAD (65 godina). Pri tome, po proračunima eksperata Evropske komisije, za 10 godina potrebno je maksimalno uvećati obim penzionih fondova. Uporedo sa tim, demografske tendencije svedoče o progresovnom starenju stanovništva Evrope, koje je u stanju da pojede svaki penzioni fond.

Na prvi pogled, u nastaloj situaciji potpuno ukidanje penzione granice zaista može da se učini kao najmanje zlo. U svakom slučaju, Laslo Andor misli upravo tako. Navodno, penzioneri su sada zainteresovani da rade duže i pomažu da se izbalansiraju državne finansije, navodi mišljenje evropskog komesara ruski list Komersant Vlast.

Ipak slične ocene očigledno ne nailaze na razumevanje zemalja kao što su Belgija, Velika Britanija, Bugarska – gde su poslednje nedelje već održane masovne akcije protesta protiv uvećanja starosne granice za odlazak u penziju. Pri čemu bugarska vlada je predložila da se granica pomeri samo za jednu godinu – ali bila je primorana da odstupi.

U slučaju potpunog ukidanja strarosne granice za odlazak u penziju upravo radno sposobno stanovništvo kojeg je sve manje biće primorano da izdržava svoje očeve, majke, dede i babe. Za državni budžet je to verovatno blago, ali za socijalnu stabilnost predlog Evropske komisije je najverovatnije realna opasnost.

Ipak teško da za sve treba optuživati rukovodeće organe EU. Oni deluju samo u okviru onih ovlašćenja koja su im dala nacionalne vlade. A poslednjima je ponekad povoljno da prebacuju na istu tu Evropsku komisiju sopstvene probleme i promašaje, između ostalog budžetske i finansijske, istakao je u razgovoru za Glas Rusije šef odeljenja za političke integracije Evropskog instituta RAN Nikolaj Kavešnjikov.

Godišnji budžet EU u celini kao organizacije trenutno iznosi oko 140 milijardi evra. To sa svoje strane čini oko 1% unutrašnjeg bruto proizvoda zemalja članica EU. Mešutim, obim nacionalnim budžeta čini oko 40% unutrašnjeg bruto proizvoda. Tako na raspolaganju vlada država članica EU postoje sredstva oko 40 puta veća nego u organizaciji kao takvoj. I probleme pezionih fondova i izdvajanja ipak treba da razmatraju same vlade. Druga je stvar što je time složeno i politički opasno baviti se sa tačke gledišta očuvanja podrške birača.

Tako da rešavanje problema balasna penzionih i drugih socijalnih troškova u skorije vreme može da postane stvar preživljavanja ne samo EU ili zone evra, već i vladajućih elita u konkretnim evropskim zemaljama.