Zapad i sirijska opozicija ne veruju obećanjima Asada

Danas vodeći političari na Zapadu i arapskih zemljama komentarišu pregovore Sergeja Lavrova i Bašara Asada, održane juče. Na sastanku, da podsetimo, predsednik Sirije izrazio je spremnost na dijalog sa svim političkim snagama u republici i u skorije vreme namerava da objavi rokove referednuma o novom ustavu. Istina, na Zapadu su se prema tim izjavama odneli skeptički. Predtavnici sirijske opozicije takođe nisu ispoljili entuzijazam, a u SAD političari su predložili da protivnicima Asada počne da se isporučuje oružje.

Reakcija na posetu ruske delegacije u Damasku (predvodili su je ministar inostranih poslova Sergej Lavrov i direktor Spoljne obaveštajne službe Mihail Fradkov) bila je dijametralno suprotna. Rusku delegaciju dočekali su vrlo toplo, rekla je specijalni dopisnik Glasa Rusije Olga Denisova, koja je pratila Sergeja Lavrova na putu.

Ako je na aerodromu ruske diplomate dočekala ugledna sirijska delegacija, u centru grada bila je gomila građana. Nekoliko hiljada ljudi poredalo se na putu prolaska ministrove kolone sa zastavama Sirije i Rusije i portretima Bašara Asada, skandiralo je: Rusijo, hvala!

U okviru pregovora Bašar Asad je uverio da će uskoro u zemlji biti održan referendum o novom ustavu i da je spreman na dijalog sa svim političkim snagama. I tu je spremna da pruži pomoć Moskva. U ruskoj prestonici može da bude održan međusirijski sastanak, gde je Asad spreman da uputi zvaničnu delegaciju. Problem je istina u tome što protivnici režima ne žele da sednu za pregovarački sto. Jedan od lidera opozicije, Kamal al Labvani, izjavio je za Bi-bi-si da je vreme za kompromise sa vladom zemlje već prošlo. Ništa manje pesimistično se nije izrazio ni Stejtdepartmant SAD. Zamenik ministra inostranih poslova Sirije Fejsal al Mekdad u intervjuu za Glas Rusije izjavio je da je očekivao takvu reakciju.

Mi znamo da je stav Rusije usmeren na obnovu stabilnosti u Siriji i osiguranje bezbednosti stanovništva od ispoljavanja terorizma i nasilja koje podržavaju spoljne snage. Mi ne sumnjamo u stav Rusije. Što se tiče drugih zemalja, očigledno je da međunarodna kampanja laži koja se vodi protiv Sirije u poslednjih 10 meseci vrši na njih uticaj. Ipak putem nasilja ili podrškom nasilja sirijski problem se ne može rešiti.

Barak Obama u intervjuu za En-bi-si već je izjavio da će američka administracija nastaviti pritisak na Asada, terajući ga da da ostavku. Ali moguće su i radikalnije varijante. Odiozni senator republikanac Džon Mekejn predložio je da se isporučuje oružje sirijskim pobunjenicima. Opoziciji je spremna da pomaže i Francuska. Paralelno jača politički pritisak. Posle SAD i Velike Britanije još 4 evropske zemlje (Španija, Francuska, Italija i Holadnija) i 6 članova Saveta saradnje arapskih država Persijskog zaliva (Saudijska Arabija, UAE, Bahrejn, Kuvajt, Oman i Katar) opozvali su ambasadore iz Sirije.

Ipak, sada je Damask spreman na dugotrajni sukob sa Zapadom.

Mnogi politikolozi ističu da se neobično mirno u aktualnoj sitauciji ponaša Izrael, koji se neposredno graniči sa Sirijom. Zato sve aktivnije u sirijskom pitanju istupa Turska. Ranije su se u lokalnoj štampi pojavile glasine da u severnoj Siriji može da se pojavi tampon zona gde bi opozicija mogla da štedi snagu pod zaštitom turske armije. A sada je Ankara zvanično izjavila da priprema novu inicijativu za Siriju za SB UN.