Sad se Ingliš pravi Englez

Čarls Ingliš, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Bosni i Hercegovini, odmah po stupanju na dužnost, poceo je da drži političke lekcije.
Prva na udaru našla se "neposlušna" Republika Srpska čije rukovodstvo ne da svoju autonomnost u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Posebno što iritira Ingliša jeste sve intenzivnija ekonomska saradnja Banjaluke sa Moskvom. Zato Američki ambasador ne krije strah Vašingtona od prodora ruskog kapitala u Republiku Srpsku, pa u svakoj prilici tu činjenicu koristi za osudu "nedemokratskog" ponašanja srpskog entiteta.

I dok Miroslav Lajčak, međunarodni posrednik u Bosni i Hercegovini, destabilizuje dejtonsku državu po nalogu Vašingtona, Američki ambasador u BiH Čarls Ingliš radi iz drugog plana na potkopavanju Republike Srpske. Inače, ovaj Američki diplomata bio je na raznim funkcijama u službi. Šefovao je na mestu direktora za koordinaciju politike u Birou za međunarodnu trgovinu narkoticima i sprovođenje zakona Stejt Dipartmenta, od 1995. do 1998. godine. Njegove pripreme za ambasadorsko mesto u BiH počele su još kada je bio zamenik Američkog ambasadora u Hrvatskoj. U to vreme je cesto odlazio u Sarajevo kod Američkog ambasadora Tomasa Milera. Tu je "brifovan" od veoma iskusnog Milera koji je, inače, pripremao bosanski teren za Američku dominaciju sa ciljem da se "Srbi uvedu u red". Zato i ne iznenađuje što Ingliš očigledno vlada prilikama u Bosni i Hercegovini.

Po svemu sudeći Ingliš je i odlučan da u skladu sa svojim prethodno stečenim uvidom u situaciju efikasno i deluje, i to bez uvijanja. U emisiji FTV-a "60 minuta" poručio je otvoreno onima koji ''opstruišu rad'' međunarodnog posrednika Lajcaka da će svaka odluka o blokiranju državnih institucija biti smatrana provokacijom, te da je bilo kakva konfrontacija sa visokim predstavnikom ujedno i konfrontacija sa Sjedinjenim Državama!

Inglišov stav pokazuje da ni Vašington ni Brisel više ne žele da gube vreme, na, kako navode, "praznu nacionalističku retoriku'' i presipanje iz šupljeg u prazno, koji su BiH doveli na prag izolacije. Sada više nema razgovaranja, beskrajnih sastančenja uz ''ždranje i lokanje o trošku stranaca". - Ko ne bude bio dobar i ko se ne dogovori - Ingliš je precizan - snosiće ozbiljne posledice." Ipak sam optimista", kaže samouvereno Američki "Bog i batina'', ambasador Ingliš.

Ovakvo njegovo istupanje samo potvrđuje: gospodar je u vlastitoj kući! Zadnju reč u BiH očigledno imaju stranci - bilo da je reč o svađi ili kvazidogovoru.

Američko otimanje ingerencija Republici Srpskoj u BiH i faktičko poništavanje Dejtonskog sporazuma je potez predostrožnosti Vašingtona prema neposlušnosti Milorada Dodika. On nije pristao na Američke ucene, a još gore po Vašington, okrenuo se Rusiji kao ekonomskom strateškom partneru. I dok su Amerikanci šurovali sa političkim i ekonomskim krugovima iz Muslimansko-hrvatske federacije, kako bi obezbedili potpunu političku i ekonomsku kontrolu BiH, Milorad Dodik je krenu na ekonomsko jačanje Republike Srpske preko Rusa koji nisu postavljali nikakve političke ultimatume.

S obzirom na obnovljivi energetski potencijal, pitanje energetike je veoma važno, posebno u kontekstu regionalne saradnje, jer je BiH jedna od zemalja potpisnica Atinskog memoranduma. Reč je o Memorandum o razumevanju o regionalnom tržištu energije u Jugoistočnoj Evropi i njegovom integrisanju u unutrašnje tržište energije Evropske zajednice
.
''Atinski memorandum 2003'' potpisali su 8.12.2003. godine u Atini predstavnici Albanije, BiH, Bugarske, Hrvatske, Rumunije, Turske, tada Državne zajednice Srbije i Crne Gore, Makedonije, UMK-a za Kosovo, Evropske zajednice, te Grčka, Italija i Austrija, kao politički učesnici procesa, kao i specijalni koordinator Pakta za stabilnost kao sponzor, i Mađarska, Moldavija i Slovenija kao posmatrači.
Investiranje u održive energetske izvore unapređuje energetsku efikasnost, te podstiče korišćenje obnovljivih izvora energije. Iako postoje veliki izvozni potencijali za hidro i termalnu energiju, ograničenja su u limitiranim kapacitetima, malom učešću privatnog sektora i velikim rizicima. Na osnovu uspostavljanja Energetske zajednice za jugoistočnu Evropu otvorena je mogućnost integrisanja BiH i Republike Srpske u energetsko tržište Unije, bez obzira na fazu u procesu stabilizacije i pridruživanja u kojoj se nalazi. Sve ovo ukazuje da je energetski potencijal BiH značajan, kao i prihodi koji će ostvarivati.

Razvoj regionalne energetske situacije na Balkanu ukazuje da je Moskva ostvarila primat u okruženju BiH, i da preko Dodika ulazi u Republiku Srpsku, a samim tim u BiH. Verovatno je i iz tih razloga Američki ambasador u BiH Čarls Ingliš, po instrukcijama iz Vašingtona, krenuo u kampanju kako bi sprečio ruski energetski i finansijski prodor. U poslednjih nekoliko meseci Američka ambasada u Sarajevu je organizovala četiri simpozijuma, posvećena energetskim resursima i bezbednosti u energetici, sa posebnim osvrtom na resurse u Bosni i Hercegovini. Amerikanci su jedan od simpozijuma organizovali i u saradnji sa Centrom "Džordž Maršal". Na taj način Amerikanci su pokušali da lobiraju u svoju korist, kada su u pitanju energetski resursi u BiH.

Pored toga, Ingliš je krenuo i otvorenu kampanju protiv Dodika i Republike Srpske preko medija u BiH. Novinski tekst pod naslovom "Skidanje krune poslednjem srpskom caru" u listu "Slobodna Bosna" broj 571, kroz koji se kabinet Milorada Dodika odslikava i upoređuje sa kabinetom ruskog predsednika Vladimira Putina, sa namerom da se Putin u BiH predstavi ka pretnja. I način istupanja ambasadora Ingliša u medijima BiH ukazuje na nervozu Vašingtona ulaskom ruskog kapitala u Republiku Srpsku.

Nastojanja Ingliša su politički razumljiva, jer je BiH, pa samim tim i Republika Srpska, Američka interesna zona na Balkanu, kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu. O tome govore i Američki planovi u investiranje infrastrukture u BiH.
Amerikanci su planirali da sa bosanskom firmom "Bosmal" udu u razne poslove. inače, iza firme "Bosmal" stoje Haris Silajdžić i malezijski kapital. O tome govore i susreti predstavnika "Bosmala" sa Amerikancima. Tako su se u Njujorku u februaru 2005. godine sreli Ričard Holbruk, jedan od tvoraca Dejtona, tada zamenik direktora njujorške banke Perseus i izvršni direktor firme "Bosmal" Edin Šabanović. Tada je Holbruk podržao projekte "Bosmala" i obavezao se da će da obezbedi finansije za izgradnju autoputa na koridoru 5C. Nakon ovog dogovora Holbruk je poslao pismo podrške firmi "Bosmal" u kojem je istakao značaj projekta 5C, s namerom da finansijski u projektu učestvuju i firme iz Sjedinjenih Država.

Sredinom maja 2006. godine Edin Šabanović se sreo u Americi sa Hilari Klinton. Tada je Hilari obavestila Šabanovića da je lično bila na sastanku, na kojem je general Vesli Klark odlučio da se uključi u projekat 5C, sa željom revitalizacije ekonomije u BiH. Po svemu sudeći general Klark, bivši komandant NATO-a, zainteresovan je da, u partnerstvu s "Bosmalom", vodi konzorcijum privatnih investitora, koji bi finansirao projekat izgradnje autoputa na koridoru 5C.
S druge strane, Ruska kompanija "Njefte Gazinkor", preuzela je vlasništvo i upravljanje Naftnom industrijom Republike Srpske i to Rafinerijom Brod, Rafinerijom ulja Modriča i "Petrola" iz Banjaluke.

Verovatno je i da zbog tog dogovora, odnedavno investitori na Banjalučkoj berzi kupuju akcije banke IEFK a.d. Banjaluka, koja je vlasništvo Istočnoevropske finansijske korporacije (IEFK) iz Rusije. inače, IEFK je holding korporacija koja objedinjuje osam ruskih komercijalnih banaka koje opslužuju više od 50.000 pravnih i nekoliko miliona fizičkih lica. Sa ukupno 228 organizacionih jedinica na teritoriji evropskog dela Rusije i aktivom od preko dve milijarde evra, ubraja se među 40 najvećih bankarskih institucija u toj zemlji. Banka u Banjaluci je prva njihova poslovnica na prostoru jugoistočne Evrope.

Aleksandar Gitelson, predsednik Uprave IEFK sa sedištem u Sankt Peterburgu, navodi da njihova banka u Banjaluci ima za cilj povezivanje privrede Republike Srpske i Rusije, navodeći i mogućnost podrške investicionih projekata koji se sprovode u ovom entitetu. On očekuje da će se banka, i pored jake konkurencije sa Zapada, uspešno pozicionirati na tržištu RS, predviđajući mesečni promet od 50 do 100 miliona evra. IEFK ce u naredne dve godine otvoriti 15 ekspozitura na prostoru Republike Srpske, dok za sada nema u planu širenje na područje Federacije.

Upornost Milorada Dodika i Republike Srpske u održavanje Dejtonskog sporazuma uticala su da Ingliš ublaži svoj stav: - Mislim da će visoki predstavnik donositi svoje odluke izbalansirano, a uvek s namerom da one pomognu boljem funkcionisanju BiH.