„Traktor siti” čeka gazdu

„Poslednji Mohikanac” mašinske industrije u Novom Beogradu, stešnjen između solitera Bloka 64 i tranzicionih giganata savremenog dizajna, IMT broji poslednje dane pred privatizaciju. Industrija mašina i traktora, nekada vodeći proizvođač traktora na Balkanu i ponos tadašnjih direktora i gradskih rukovodilaca, danas je samo senka negdašnje moći.

I ne samo to. Čini se i da je tehnološki višak u komšiluku gde su kompanije poput „Mercedesa”, „Telenora”, DHL-a, srpsko-slovenačkog tržnog centra „Rodić”, hrvatske „Idee”... Na mestu predratnog aerodroma nikao je „Aerodrom siti”. Umesto bara i livada u Ulici Jurija Gagarina nalazi se „Delta siti”. Posle svega biće vrlo interesantno videti da li će tu gde je sada IMT nići poslovni grad –  „Traktor siti”.

U senci neona s novih biznis centara koji noću osvetljavaju trougao između železničke pruge, tramvajskog depoa i novobeogradskih blokova, „mrak IMT-a” može da se shvati samo kao veliki poslovni izazov.

Dok ove ideje ne postanu realnost, u IMT-u ipak ne gube optimizam. Imaju i poverenje kupaca: za poslednjih 11 godina proizvodnju obavljaju isključivo na bazi stoprocentnog avansa i to bez ikakve garancije proizvođača.

– Svi su uvek dobijali ono što bi uplatili. I to po cenama koje su uplatili – objašnjava rezultat ovakvog načina poslovanja Slobodan Petrović, generalni direktor IMT-a.

Posle sankcija, novi pad proizvodnje doživeli su pre dve godine, s uvođenjem poreza na dodatu vrednost, koji je učinio da najjeftiniji traktor „539” poskupi i do 2.000 evra. Sve to dovelo je do velikog pada prodaje u Srbiji. U „zlatno doba” ova fabrika je proizvodila i 42.000 traktora godišnje, dok će ove godine s traka sići najviše do 3.000 traktora.

Nekada su izvozili u čak 80 zemalja na gotovo svim kontinentima; u Grčkoj su bili najbrojniji, u Indiji su bili traženi i pored tamošnjih traktora, ali od pre deceniju i po – sve je palo u vodu.

– Teže je vratiti se na tržište gde ste bili nego osvojiti novo – ističe prvi čovek novobeogradskih traktorista, ukazujući i na problem da kao gubitaši ne mogu da dobiju podsticaje za izvoz od državne agencije. Niko ne uvažava ni to što su treći po snazi izvoznik u mašinskoj industriji Srbije, istina sa skromnih šest miliona evra prošle godine.

Novi projekat s traktorom „IMT 550.10”, za koji se radi homologacija odnosno provera da li proizvod odgovara propisanim uslovima u pogledu sigurnosti, trebalo bi da bude i novi povratak na stara tržišta. Očekuje se izvoz na tržišta Grčke i Slovenije, kao i ulazak u Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku.

– Nemamo teškoća s prodajom. Posle zatvaranja fabrike u Rumuniji, najveća smo fabrika traktora na potesu od Austrije do Turske, a to je tržište od 50 miliona ljudi. U naredne tri-četiri godine očekujemo izvoz desetak hiljada traktora i prihode čak do 150 miliona evra – kaže Petrović.     

Da li će tako biti zavisiće od prodaje fabrike, koja će, ako sve bude u redu, dobiti novog vlasnika početkom marta. Kako se saznaje, 17 firmi je zainteresovano, 11 ih je otkupilo tendersku dokumentaciju, a kroz dve nedelje, kada se i završava rok za prijavljivanje, možda će biti još kandidata.

Prema nekim najavama, među kandidatima za kupovinu IMT-a ima i firmi koje su bile zainteresovane za prodaju RK „Beograd”, tako da je možda i zbog toga nedavno odloženo prijavljivanje za tender.

Na pitanje da li će novi vlasnici odoleti izazovu da na mestu fabričkih hala izgrade „novobeogradski  Las Vegas” teško je dati odričan odgovor. Računica koju smo napravili više je nego jasna – radi se o trenutno najskupljem zemljištu na ovom delu Balkana.

Industrija mašina i traktora poseduje 35 hektara zemljišta koje spaja ulice Tošin bunar i Omladinskih brigada. Ukoliko bi se IMT prodavao samo kao livade i šumarci, bez fabričkih hala, uz prosečnu cenu od 400 evra po zemljišnom kvadratu – ova kupovina bi bila vredna i do 140 miliona evra.

To je čak tri puta više od sume koja predstavlja ukupnu poslovnu aktivu IMT-a – iznosi 45,3 miliona evra i služi kao osnov za tender u Agenciji za privatizaciju. Taj podatak se nalazi na sajtu Agencije.

Uoči prodaje ove kompanije ostaje velika dilema – da li će novi vlasnik zadržati proizvodnju traktora na istom mestu i u narednih pet godina ili će napraviti „Traktor siti”, a traktore „izmestiti” na sremsku ravnicu. Ulog je veliki, ali je zato potencijalna korist višestruko isplativa. Samo na zemljištu može da se zaradi i do 100 miliona evra.