Interaktivna Bogorodska igračka

Izložbom u Moskvi obeležava se stogodišnjica radionice bogorodske igračke – ruskog umetničkog zanata čuvenog u čitavom svetu.

Na grbu sela Bogorodskoe u Podmoskoljvu, nedaleko od Trojice-Sergijeve Lavre, centra ruskog pravoslavlja, predstavljene su figure medveda, kovača: oni udaraju čekićem po nakovnju. To je najrasprostranjeniji siže ovaploćen u drvenoj pokretnoj igrački još pre trista godina i on je postao simbol Bogorodskog. Ima i medveda koji se voze čamcem, koji sviraju harmoniku, kokošaka koje kljucaju zrnevlje, parovi koji se vrte na vrtešci... To je naš brend zajedno sa hohlomskim oslikavanjem, Palehom i Žosotvom, jedna od komponenti ruskog mentaliteta, tvrdi u intervjuu za Glas Rusije rukovodilac Fonda narodnih umetničkih zanata Irina Solovjova.

Mi proslavljamo stogodišnjicu radionice Bogorodske igračke, ali u stvari koreni ovog zanata sežu u vekove: po letopisima on je star 300-400 godina. Postoje čak legende da su se prve Bogorodske igračke pojavile za života Serafima Sarovskog, duboko poštovanog ruskog sveca. Prema njima, on je, dočekivajući hodočasnike koji su išli u Trojice-Sergijevu Lavru, sam rezbario igračke za njihovu decu.

Van konkurencije su do sada figurice medveda: i na vrtešci se vrte, i u banji se pare, i na sastanke idu, i čaj piju... Medvedi kovači, medvedi trgovci, medvedi muzičari – čini se trudom bogorodskih majstor aoni su osvojili sve ljudske profesije. Između ostalog, mehanizmi koji pokreću igračke su najprostiji. To je takozvana tehnika balansa, razne polugice – zaštitni znak bogorodskih rezbara. Evo fiugre svetog Sergija, kojem doleću ptice – skreće pažnju Irina Solovjova. One su na oprugama, i kada figuru dira čovek ili vetar, poluge počinju da drhte, a ptice da trepte. Sa Bogorodskim igračkama zaista možete da se igrate, a one se igraju sa vama. Kako smo rekli sada, svaka je interaktivna – govori Irina Solovjova.

Majstori Bogorodskog zanata koriste u radu meke vrste drveta – lipu, ... Rade isključivo ručno, ne pribegavajući nikakvim mehanizmima, samo uz pomoć specijalnog noža i dleta.

Tajna večera – rad neobičan po svojoj juvelirnosti! – predstava još jedan od eksponata Irine Solovjove. Kako je predstavljena anatomija ljudskog tela u minijaturi! A ako se uzme u obzir da majstor radi samo dletom i nožem, to je dostojno divljenja. Znate, kada smo bili u Švajcarskoj, u Bernu, tamo je bila kolosalna izložba gde su prisustvovali predstavnici preko 40 zemalja, pa i sama Švajcarska je čuvena po rezbarima, ali prilazili su nam i pitali: kako vi to radite?!

Do naših dana sačuvani su radovi osnivača Bogorodske radionice – Andreja Čuškina. Upravo njegovim figuricama igrala su se deca cara Nikolaja Drugog. Ovnovi koji se bodu, ptičice koje kljuju zrno, - zanimljivo je videti čime su se zabavljali carevići Romanovi. Ništa manje nije zanimljivo diviti se istorijski verodostojnim figurama vojnika ruske i francuske armije iz doba rata protiv Napoleona, predstavljenim na izložbi. Ukupno jubilarna ekspozicija okuplja preko 300 remek-dela majstora rezbara.

Majstori bogorodskog zanata nesumnjivo reaguju na značajne događaje u zemlji, ali selektivno: u skladu sa svojom estetikom, sa svojim shvatanjem ko može da bude heroj sižea igračaka.