Oblaci mogu da ublaže posledice zagrevanja

U prirodi početkom 21. veka pojavila se protivteža globalnom zagrevanju. Tako pretpostavljaju klimatolozi. Na osnovu podataka NASA-e novozelandski naučnici iz Univerziteta u Oklendu izveli su zaključak da su se oblaci za poslednjih 10 godina spustili bliže Zemlji na desetine metara. A ako oblaka u gornjim slojevima atmosfere zaista ima sve manje, znači, planeti će biti lakše da predaje suvišnu toplotu, smatraju ruski naučnici.

Zaključci naučnika iz Univerziteta Oklend su pre zanimljiva hipoteza zasnovana na pojedinim merenjima, zato eksperti za sada oprezno ocenjuju njihova istraživanja. Za globalne zaključke za sada je malo zaključaka, pa i razmere promene u atmoferi za sada su krajnje male.

Komentar šefa katedre za klimatologiju geografskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Aleksandra Kislova.

Nedavno je bilo izvedeno istraživanje u Institutu za fiziku atmosfere u Moskvi, gde su bili sakupljeni podaci svih satelitskih izvora. Uopštavanje tih rezultata pokazalo je da se nikakve promene u oblacima ne vide. Spuštanje oblaka treba da dovede do toga da se Zemlja hladi efikasnije. Tačnije to je suportstavljanje zagrevanju.

Mišljenje eksperta Svetskog fonda za zaštitu prirode Alekseja Kokorina.

Temperatura prizmenog sloja vazduha kod nas se uvećala skoro za jedan stepen. Ali promena temperature sa visine sve jedno je toliko veća koliko je širi dijapazon ovih izmena. Malo je verovatno pretpsotaviti da će izmena temerature za stepen uticati na visinu oblaka. Ovaj efekat treba još proučiti.

Ako se ipak može verovati podacima o tome da se oblaci iz gornjeg sloja atmosfere delimično spuštaju, tada se može govoriti o novim klimatskim procesima. I evo očiglednog primera kako smanjenje količine oblaka na gornjem nivou utiče na temperaturu oko zemlje. Deo oblaka formira se od letova aviona, zato, kada su posle terorističkog akta 11. steptembra 2001. godine u SAD bili zabranjeni svi letovi iznad teritorije zemlje, noćne temperature tamo su se osetno smanjile. Između ostalog, jasno je da ne samo oblaci ublažavaju posledice globalnog zagrevanja, preciziraju naučnici. Ista takvo prirodno suprotstavljanje promena klime su, na primer, ledovi Antarktika. Topljenjem ovih ledova nivo Svetskog mora se podiže. Ali što se više ledova topi, to je hladnije u gornjim slojevima okeana. I to potvrđuje mišljenje dela naučnika da je globalno zagrevanje samo naučna hipoteza.