Vlast i vrh crkve kao ortaci

  Beograd — Državni sekretar u Ministarstvu vera Bogoljub Šijaković (za kojeg se tvrdi da je mason, a nikada to nije negirao) izjavio je da je odnos države i SPC veoma dobar i da ne zna kada je u modernim vremenima bio bolji. On je demantovao navode da je, bez znanja patrijarha Irineja, hteo da organizuje sastanak predsednika Borisa Tadića sa „mlađim vladikama“.

„To je nezamislivo i glupo. I uvredljivo. Ne verujem da postoji toliko neznanje, a zle namere izgleda nemaju granica“, kazao je Šijaković u intervjuu Tanjugu.

Šijaković je potvrdio da je inicirao i pripremao sastanak vladika kod predsednika Tadića, dodavši da je očigledno da ga nije dobro pripremio čim je odložen i da snosi odgovornost za to.

„A odložen je zbog kratkoće vremena za formalniju proceduru pozivanja i zbog nemogućnosti prisustva nekih zbog vremenskih neprilika“, kazao je Šijaković, uveren da je nešto što je u „suštini trivijalno, neko poželeo da mistifikuje“.

Šijaković, koji je do rekonstrukcije Vlade Srbije bio ministar vera, kritkovao je medije zbog toga, jer smatra da oni, kako je rekao, ne retko s lošom namerom plasiraju senzacionalističke izmišljotine.

Inače, prema njegovim rečima, sastanak kod predsednika Republike je izraz odgovornog i primerenog odnosa Tadića prema SPC i uopšte verskoj stvarnosti u Srbiji.

Šijaković je negirao da priprema „teren za penzionisanje vladike bačkog Irineja Bulovića“, jer „puca“ na njegovu poziciju dekana Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.

Penzionisanje, objasnio je on, nije ni u njegovoj moći, ni u njegovom htenju te da, suprotno tome, on „prijateljskom privrženošću i delatnom posvećenošću“ godinama nastoji da pripomogne vladiki Irineju bačkom, za koga kaže da toliko dugo daje nemerljiv i jedinstven doprinos SPC i Bogoslovskom fakultetu.

On je negirao i da „puca na poziciju dekana“ tog fakulteta.

Šijaković je objasno da SPC čine različite i osobene ličnosti i da su zato odnosi u njoj “kompleksni izraz konkretnih ličnosti”, dodajući da, iako je crkva idealna zajednica, to ne znači da oni koji je čine moraju biti idealni.

„Srbija ima dobar i odgovoran zakon o pravnom položaju crkava i verskih zajednica, zakon o vraćanju imovine, u školama je veronauka, Bogoslovski fakultet je ponovo u okrilju svog matičnog Univerziteta u Beogradu, sveštenstvo je u vojsci…“, ukazao je bivši ministar, napomenuvši da raznovrsnu delatnost SPC, i uopšte verskih zajednica, država budžetski finansira i tako podstiče praktikovanje verske slobode i širenje verske kulture.

Lično, kako je rekao, pripada onima koji smatraju da crkva treba da ima veću ulogu u javnom životu, što je i trend u EU da, kako kaže, vlade podstiču aktivan dijalog sa crkvama o svim važnim društvenim pitanjima, ali i konkretnim socijalnom, ekonomskim, pa i političkim.

„Zaključio bih da našoj državi ponekad nedostaje senzibilnosti za prirodu i ulogu crkve, a da naša crkva, usled višedecenijske socijalne marginalizacije u komunizmu, još nije povratila svest o važnosti i značaju države za opstanak i prosperitet naroda“, naveo je Šijaković.