Slovenska Evroazija – vekovni san Posvećenih Slovena

Ono smo što snevamo, kaže jedna drevna mudrost Belih Indijanaca, koji su bili posvećeni u mnoge tajne Neba i Zemlje.

I zaista, ništa tako ne oblikuje Čoveka, ništa tako ne tvori njegov karakter i pogled na svet, njegovu dušu i stvaralačke zamisli, kao snovi koje i budan sneva.

Veliki Posvećenik Svetlosti, Nikola Tesla, svedoči u svojim dnevničkim beleškama, da su u njegovom stvaralaštvu bili najpresudniji snovi. Ne znanja, ne misli, već snovi!

Samo onaj koji sneva, koji ima sne i snove, biva Velikim Posvećenikom Duhovne lepote.

Svi veliki pesnici i umetnici, svi značajni stvaraoci i pronalazači, kroz vekove, umeli su budni da snevaju, i bili su, ka cilju svojemu, upravo snovima vođeni.

Slovenska Evroazija jeste vekovni san svih Posvećenih Slovena. Najveći, i najrasprostranjeniji, Evroazijski Narod, Slovenski Narod (koji nije slučajno dobio i zaposeo petinu kopna na Majci Zemlji), ima značajnu misiju u Novom dobu, a to će biti Doba Duha Svetoga, Duha Stvaranja, po rečima Nikolaja Berđajeva.

Jedna znamenita ličnost, novognostik i tvorac antroposofije, Dr Rudolf Štajner, još je pre jednog stoleća (1909. godine), objavio knjigu o misiji Slovena u Novom dobu iliti šestom kosmičkom ciklusu posle nestanka Atlantide. Po njegovim rečima, Sloveni će vodstvo Čovečanstva preuzeti od Germanske rase, koja je Čovečanstvo vodila od propasti Rima.

Ruski mislilac i posvećenik, antroposof i filosof, Sergej Prokofjev, inače Štajnerov sledbenik, u svom obimnom delu Misija Slovena, predviđa Sveslovensko duhovno, kulturno, naučno i ekonomsko ujedinjenje, u jednu kulturno i ekonomski jaku državnu zajednicu. To će biti Slovenska Evroazijska Zajednica, iliti Unija, duhovna, kulturna i odbrambena kičma Evroazije.

Svedoci smo ubrzanog uspona i razvoja Istoka, Slovenskog Istoka, i Dalekog Istoka.

Istok se kreće uzlaznom, a Zapad nizlaznom linijom. Naravno da to vidi samo onaj koji ima oči da vidi, i onaj koji želi da vidi. Mnogi su i dalje u opseni dekadentne Zapadne civilizacije koja se, već vidimo, ubrzano, i sve brže, urušava.

Zašto mora da se dogodi Slovenska Epoha?

Čovečanstvo je, po mišljenju Rudolfa Štajnera, toliko utonulo u materiju, da ništa više ne vidi osim materije. Izgubivši vezu sa Izvorom Života, sa Kosmičkom Dušom, sa svakim vidom stvaralačkog i božanskog impulsa, Čovečanska je rasa umesto putem naviše okrenula putem naniže. A sve to zbog favorizovanja racija, intelekta i uma Zapadnog Čoveka, zbog njegovog pozitivističko-materijalističkog pogleda na svet, koji je u sebi razvijao samo ono sebično i samoživo životinjsko biće.

Sloveni su rasa koja je sačuvala Dušu, zaključuje Rudolf Štajner. I, upravo će Sloveni (a to i jeste njihova misija u Novom dobu), preusmeriti Čovečanstvo ka Kosmičkoj Stvaralačkoj Duši.

To će biti Doba Duha Svetoga, Duha Stvaranja.

Čovek je u poslednja dva veka toliko zapostavio, pre svega dušu, a potom stvaralaštvo, stvaralački rad, duhovnost i snove, a sve to zbog pohlepe i gramzivosti, da, uistini, sve manje liči na Čoveka, a sve više naliči proždrljivoj životinji.

Jedan je Posvećenik Istoka, jednom prilikom, kad su ga upitali da li će se, zbilja, dogoditi Novo doba, odgovorio proročanski:

Ili će se dogoditi, ili nas neće biti!

 Autor: Dragan Simović