Skora propast zapada!

 Svaki ekonomista koji nije predvideo i video 1990 godine po padu "komunizma" da je na redu velika ekonomska kriza u kapitalizmu treba da se okane posla bavljenja ekonomijom, njenom statiskom, analizom i planiranjem a posebno da se ne bavi poslom ekonomskog analitičara.

Ova ekonomska kriza kojoj su temelji udareni 1990 godine sada se tek u svom početnom "sjaju" pokazuje.

Naime, pravi uzroci krize nisu nikakva "finansijska kriza" niti današnja "ekonomska kriza", pravi uzrok te krize je to što se danas proizvodi daleko više roba nego što postoji realna potražnja za tim robama. Pravi izvor krize je ogromna proizvodnja iz zemalja istoka, prvenstveno Kine. U takvoj situaciji prednost u prodaji roba ima prevenstveno jeftinija roba dok kvalitet robe pada u drugi plan. Održavanje takve situacije na petogodišnjem nivou drastično menja situaciju jer kvalitetnija roba ima sve manje kupaca i drastično poskupljuje i u potpunosti otvara put jeftinijoj robi. Proizvodnja kvalitetnije robe je pred potpunom propasti i verujem ugasiće se. Danas apsolutni primat u proizvodnji materijlnih dobara je u rukama Kine i sasvim sigurno mogu da kažem danas da su oni svetska ekonomska sila broj 1, ma šta ko govorio i pisao i kakvu statistiku vodio. Navešću primer loše procene svetskih ekonomista o vrednosti svetskih kompanija. Kao prva kompanija u svetu se govorilo da je to američka kompanija GM ali u ovoj krizi je ta kompanija bankrotirala i tražila zaštitu od poverilaca što govori o njoj da je to jedna ekonomski loša kompanija i da joj nikako ne pripada to prvo mesto u svetu. Ali po zapadnom merilu i ljudima koji veruju u zapad to je najbolja i najača kompanija. Da li je ili nije prosudite sami.

Zašto kažem da je Kina svetska ekonomska sila broj 1.

Prvo: Kineza u Kini ima preko 1,5 milijadi a ceo svet ima oko 6 milijardi ljudi te logično postavlja se pitanje da li 1,5 milijada ljudi može da obezbedi materijalna dobra za 6 milijardi ljudi. MOŽE. Državi od 1,5 milijardu ljudi sa današnjim stepenom razvoja tehnologije proizvodnja materijalnih dobara sasvim sigurno pripada prvo mesto po ekonomskoj snazi. Sada se postavlja pitanja šta će da radi ostatak od 4,5 milijarde ljudi. Kakve oni to usluge mogu da ponude da bi preživeli. Pored svega ovoga danas u Kini ima još mnogo nezaposlanih ljudi koji jedva čekaju posao. Šta će biti u momentu kada Kina ne bude imala problema sa nezaposlenim možemo samo da zamislimo.

Drugo: ogromna većina svetske proizvodnje je u njihovim rukama, cene njihovih proizvoda su u odnosu na proizvode ostalih zemalja u svetu daleko niže što im dalekosežno obezbeđuje garantovanu proizvodnju, zaposlenje i napredak nacije.

Treće: dok ceo svet trese ekonomska kriza u Kini nema te krize, oni su i dalje u usponu, što govori realnu istinu, da tamo gde postoji proizvodnja nema nikakve krize. Ovde sad ne bi pisao o novim džinovima koji su takođe na pomolu a to su Indija i Brazil. Takođe nije za potcenjivanje ni ostatak azijskih zemalja. Sem toga te zemlje imaju i visok broj nezaposlanih što će dovesti do još većeg smanjenja cene radne snage i pada cene proizvoda na svim tržištima sveta. Dok na zapadu cene budu skakale, tamo će cene padati.

Četvrto: Kina je prošle godine proglašena za najvećeg izvoznika u svetu. Gledajući finansijski to je sada tako, a gledajući po količini izvezene robe a to je ono što se ne vidi, Kina je mnogo, mnogo veći izvoznik. Recimo, ako se jedna mašina iz Nemačke proda za 100.000 evra a ista takva mašina iz Kine za 10.000 evra kinezima je potrebno da bi bili na prvom mestu da prodaju 11 mašina. Kina može proizvodnju jedne mašine da izgubi ali ne i Nemačka. Današnji nemački skok proizvodnje je rezultat slabljenja drugih članica EU a ne rezultat stvarnog oporavka ekonomije.Ta masovnost proizvodnje u stvari Kinezima daje neslućenu prednost u odnosu na sve druge. Kina, što se tiče proizvodnje neće imati probleme sa zapadom jer na zapadu više i ne postoje proizvodnje, Kina će imati probleme sa Indijom, i ostalim azijskim zemljama koje su tek u usponu a brojčano su veoma velike.

Ako su proizvodnje tamo u Aziji postavlja se pitanje šta će raditi ostatak sveta, kakve usluge taj deo sveta može da radi da bi preživeo. Što se tiče Rusije za nju ne treba brinuti jer oni imaju sve i sirovine i energente ako nemaju proizvodnju ne moraju baš da brinu ali šta je to što današnji zapad može da ponudi. 

ZAŠTO JE DOŠLO DO EKONOMSKE KRIZE

Da bismo bolje razumeli zašto je došlo do ekonomske krize, prvo treba da se razluči šta je to što sačinjava jednu privredu u svakoj državi, a to su tri osnovna elementa.

Prvo: Kapital
Drugo: Radna snaga ili narod
Treće: Budžet

Kapital je privatan i on je vlasništvo pojedinca i sa tim kapitalom ne samo zapadne države nego sve države u svetu nemaju nikakve veze sem "obaveze" da ga štite u inostranstvu. Država ima koristi samo od kapitala koji je u njihovom vlasništvu.

Narod ili radnička klasa kao i budžet su ostali i danas sačinjavaju privredu svih država. Narod ili radna snaga i budžet, bez kapitala su ekonomski gledajući nešto što je ravno nuli.

Kapital je 1990 krenuo iz zemalja zapada na jeftinija tržišta radne snage da bi došao do ekstra profita jer za kapital ne postoji reč patriotizam. Svaki kapital se vodi jednom vodiljom a to je da se što više uveća i to je jedan od stvarnih i pravih izvora današnje krize.

Odlaskom kapitala iz zemalja zapada ostao je narod i budžet. Narod koji sada ostaje bez posla i budžet koji sve više trpi socijalne pritiske i postaje veliki dužnik a samim tim se stvara nesigurnost i nepoverenje za bilo kakvo ozbiljnije ulaganje. Narod ili radnička klasa ostaje bez posla jer se kapital sve više seli na povoljnija područja i sudbina naroda ili radničke klase ga uopšte ne zanima iako su ga oni stvarali. Takođe veliki problem zapadnim vladama su vremena prošlosti u kom je radnička klasa imala velike plate i visok standard a danas upravo te dve stvari najviše trpe. Običan građanin zapada ne može da shvati kako je do ove situacije došlo jer je uvek samo radio i radio i uopšte ne može da pretpostavi kuda sve ovo vodi, a vodi u njegovu propast i drastičan pad plata kao i strahovit pad životnog standarda. Ne bih nikako isključio i mogućnost revolucije u zapadnim državama. Budžet neće moći da izdrži socijalna davanja, država neće moći da zaposli narod a kapital zapada će sve više da beži u "sigurnija" područja. Štednjama u budžetu kreće prava lavina negativnih posledica koje će se manifestovati kroz pad potrošnje, gradnje infrastrukture a samim tim pada i zapošljavanje i manjak posla za ostale prateće industrije koje će prvo povećavati cene, potom nezaposlenost i to do konačnog bakrota i države i naroda.

Sudbina zapadnih zemalja nije više u njihovim rukama, ona je danas u rukama država poput Kine, Rusije, Indije, Brazila i još nekih azijskih država.

Radnička klasa ili narod u državama zapada se nalazi svakim danom u sve goroj i goroj situaciji jer sa jedne strane imaju ogromne kredite za kuće, stanove, kola, godišnje odmore, dok sa druge strane cene skaču, opada zaposlenost i plate se realno smanjuju sve do momenta dok ne ostanu bez posla a samim tim i bez kuća i stanova.

Šta danas održava te države u životu da ne bankrotiraju. Njihova valuta, kao i po mom mišljenju iznenađenost i nespremnost Kine, Rusije, Indije, Brazila i još nekih zemalja Azije da preuzmu vođstvo sveta.

Zapad je danas kako vidimo jedan najobičniji galamdžija bez prebijene pare sa sigurnom perspektivom totalnog bankrota.

Ali i ove nove zamlje realne ekonomije ne mogu da preko noći "obore zapadne zemlje na leđa" jer bi onda značajno uzdrmali svoje ekonomije jer je zapad bio najveći potrošač njihove proizvodnje ali ni oni neće doveka trpeti zapadne zemlje i njihovo razbacivanje i pokazivanje mišića. Hipotetički gledajući, Kina za jedan dan može da uništi dolar da sve svoje devizne rezerve izbaci na tržište na prodaju gde bi dolar verovatno uveče tog dana vredeo 1$=1cent$ ali bi u tom slučaju najviše ipak izgubila Kina jer bi dugogodišnju dolarsku zaradu izgubila za jedan dan. Amerika bi bankrotirala a Kina izgubila jednog od "dobrih" kupaca. Sledećeg dana bi u Kini veliki broj ljudi ostao bez posla. Ovo nam govori da se u narednom periodu mora tražiti rešenje za $ jer neće niko nikoga da hrani doveka. To "hranjenje doveka" danas održava zapadne zemlje u stanju ovakvom kakvo je a ono je svakim mesecom sve gore i gore. Da kažem prostije "žive od stare slave" bez realnog pokrića. Uz dolar se šlepa i Evro. Realno, sada kada se pretpostavljaju ili znaju dugovanja zapadnih država evro nema nikakvo pokriće. Po meni to je valuta zajedno sa valutom britanske funte koju svakako treba izbegavati i treba se vezati za Švajcarski franak neko vreme dok se ne nađe novo rešenje.

Neoliberalni kapitalizam koji je SAD forsirao je propao i na njega nebi trošio vreme. Štete koje je naneo celom svetu su nemerljive. Avanturizam pojedinaca koji plaća ceo svet.

Gledajući spisak zemalja na Vikipediji kao i visina njihovih spoljnih dugovanja, deviznih rezervi, zlatnih rezervi (ukoliko je ono tačno) neumitno se nameće pitanje ko je imao te pare da ih pozajmi, gde ih je taj i kada zaradio, i da li ih je poverilac imao u momentu zajma ili ih je samo po potrebi štampao i delio koliko kome treba. Nejasan mi je odgovor ko će te dugove da vrati. Neko će morati taj čvor da preseče. Visina dugova kazuje da ne mogu danas ključne zemlje te dugove da vrate da 100 godina rade a ništa ne troše. Visina dugovanja obesmišljava sva ekonomska razmišljanja i učenja. Sa ovolikom visinom spoljnog duga svim državama u svetu se ne piše dobro kako u ekonomiji tako i u opstanku ljudske rase. Smatram da se dolazi do faze kada će svet morati ili da ode u ropstvo pojedinaca ili institucija koji su te pare štampali i delili ili da zemlje dužnici preseku i traže da se vidi odakle su te pare došle pa ukoliko su štampane da se ti dugovi ne vraćaju. Sadašnja perspektiva ovim dugovima može da bude samo jedan sveopšti svetski rat, nebitni su razlozi bitne su samo posledice. Sme li se svet neodgovorno ponašati i pustiti ove neodgovorne pojedince i institucije da ga unište.

PERSPEKTIVA USA I EU

Države sa tolikim dugovima, svakodnevni gubitak radnih mesta, pad izvoza a povećanje uvoza, ja lično tim državama ne vidim perspektivu. Vidim samo pad plata i standarda stanovništva sve do nivoa Azijskih zemalja tek tada je nekakav kraj recesije za njih. Teški socijalni nemiri a ne isključujem ni mogućnost revolucije, zalaganje za kraj kapitalističkog sistema, kraj NATO pakta jer neće imati ko da ga finansira. Predviđam raspad EU a o tome da li će i u kakvoj formi opstati isključivo zavisi od odluke Kine, Rusije, Indije i Brazila. Razloga za raspad danas već ima dovoljno ali se očekuje i "mišljenje" sa strane. Najača država EU - Nemačka se nalazi u veoma teškoj situaciji, ima jako razvijenu mašinsku industriju ali koja je pred propašću, jer će je pregaziti jeftina kineska mašinska industrija. Sve veće slabljenje mašinske industrije u Nemačkoj će podizati cene i ubrzavati slom. Sem toga Nemačka je jedno ili dva mesta ispred Srbije u starosti naroda što će im značajno otežavati situaciju u budućnosti prvenstveno zbog penzija. Najbolje u celoj situaciji će proći zemlje sa jako razvijenom prehrambenom industrijom. Zbog udaljenosti, roka trajanja kao i troškova prevoza proizvoda domaćim firmama će biti lakše da iziđe na kraj sa konkurencijom sa Istoka. U Nemačkoj se može očekivati skok ekonomije ali to je "privremeni skok" jer Namačka je proizvođačka država. Rezultat tog ekonomskog skoka će biti gašenje konkurentskih firmi u samoj EU a ne povećanje izvoza ka zemljama van EU.

Kada kažem da im ne vidim perspektivu mislim pre svega na to da ih kao nekakvu jedinstvenu tvorevinu ne vidim za 10-20 godina. EU ne vidim kao nekakvu tvorevinu, možda kao neku veoma labavu bezviznu uniju, u kojoj će se svako nositi sopstvenim interesima. Jedinstvene politike neće biti jer to neće u tom periodu odgovarati nikome u svetu a velikim delom ni članicama današnje EU. Svaka članica današnje EU će želeti da se bavi poljoprivredom jer će jedino ta oblast imati perspektivu ali neće imati toliko tržište. Za današnje zemlje članice EU dolaze jako, jako teška vremena. Opadanjem ekonomske snage i sam NATO će se ugasiti jer neće imato ko da ga finansira. U svetu će doći do značajnog prekomponovanja snaga kao i do preispitivanja kapitalističkog sistema. Zapad danas živi na naštampanim parama a mi Srbi najbolje znamo šta znači štampanje pare posle kog dolazi do skoka cena i hiperinflacije. Stalni protesti i štrajkovi će stalno slabiti sve više  države članice EU.

Zašto će doći do preispitivanja kapitalističkog sistema. Kapitalistički sistem privrede je bio dobar i napredan sve do mementa dok ponuda roba se nije izjadnačila sa potražnjom za tim istim robama. Moment izjednačavanja ponude i potražnje je ujedno i vrhunac kapitalističkog sistema i sada kapitalistički sistem preti da uzgrozi ljudsku rasu i da svet dovede do globalnog rata i iskorenjivanja naroda. Država će morati da preuzme ulogu kapitaliste da bi uopšte mogla da održi koliko toliko radna mesta jer kapitaliste neće interesovati nikakvo ulaganje. Velika nezaposlenost, velika dugovanja države, male plate, velika dugovanja građanstva, socijalni nemiri sa skoro sigurnim ishodom revolucije doneće neke nove zaključke o kapitalističkom sistemu. Ovo sazrevanje će trajati možda neko duže vreme. Jednostavno svet mora da pronađe nova rešenja. Dolazi vreme da svet pređe stepenicu kapitalizma. U kakav novi sistem videćemo.

Naravno ovaj prelazak iz kapitalizma u neki drugi sistem će svet propratiti padom mnogih vlada, mnogim lokalnim ratovima, neizmirenim računima iz prošlosti. Nesavršenstvo ljudske rase će doći do izražaja. Ovo je kriza silaska staroga i dolaska novog svetskog gazde. 

Što se tiče Amerike moje je mišljenje da joj je sudbina zabetonirana samo je pitanje da li će tu sudbinu prihvatiti mirnim putem ili će krenuti u ratove koje će sasvim sigurno izgubiti ali videći poteze danas mislim da se Amerika odlučila za ovaj drugi put.

Postoje dva puta ekonomije zapada a ovo gore navedeno je prvi put, drugi put im je ratna opcija praktično sa Rusijom, Kinom i zemljama u usponu isključivo radi ostanka na mestu broj 1 u svetu. Za šta će se zapad konačno opredeliti vreme će pokazati. Za sada koliko vidimo vežbaju i ovu drugu opciju koja bi za kompletno čovečanstvo bila krajnje katastrofalna. Sme li to svet sebi dozvoliti.