Izbori u Rusiji: pogled iz Evrope

Poslanici Evropskog parlamenta posavetovali su EU da se pridržava u pogledu Rusije kursa kritičke saradnje. U četvrtak u Strazburu je bila usvojena rezolucija O rezultatima predsedničkih izbora u Rusiji. U dokumentu je istaknuto da je izborni proces protekao sa bitnim nedostacima, a sami ruski građani su imali nedovoljnu slobodu izbora. Istovremeno evropski poslanici pozivaju da se gleda u budućnost, a ne u prošlost.

Evropski parlament je usvojio neočekivanu rezoluciju povodom predsedničkih izbora u Rusiji. Uprkos očekivanjima, ona je bila nepredviđeno blaga. U dokumentu nema ni poziva da se izbori proglase nevažećim, kao što je bilo posle parlamentarne kampanje u decembru 2011. godine, ni saveta EU da se zatraže od ruskih vlasti demokratske promene u zemlji. Predsednik Fonda istraživanja problema demokratije Maksim Grigorjev vezuje takvu ocenu Evropskog parlamenta sa transparentnošću predsedničkih izbora 2012. godine.

Na ovim izborima korišćene su neviđene mere osiguranja transparentnosti samog izbornog procesa. To je postavljanje web-kamera. To je vrlo veliki broj posmatrača iz raznih stranaka i iz inostranstva. To je vrlo ozbiljan odnos samih rukovodilaca i članova izbornih komisija prema borbi protiv mogućih prekršaja. Naravno, izbori su protekli u atomosferi potpune kontrole i imali su prilično transparentni karakter. Zato je i Barak Obama čestitao Vladimiru Putinu, i rukovodilac Stejtdepartmenta SAD Hilari Klinton je dala izjavu da je Putin odneo čistu pobedu.

To što su partneri preko okeana pozitivno ocenili rezultate izbora u Rusiji, nesumnjivo je uticalo na evropljane. Ali bez kritike nije moglo. Tim pre što su na zasedanje Evropskog parlamenta doputovali poznati predstavnici ruske opozicije, između ostalog kopredsednik Partije narodne slobode Mihail Kasjanov i lider Ujedinjenog građanskog fronta Gari Kasparov. Ali oni su izgleda računali na stroži ton rezolucije i konačnim tekstom su bili razočarani. Ipak odluka evorpskih parlamentaraca nije se zasnivala na mišljenju ruske opozcije, već na odzivima evropskih posmatrača koji su radili na izborima u Rusiji. Odigralo je svoju ulogu i razmatranje novih predsedničkih nacrta zakona u Rusiji, usmerenih na liberalizaciju izbornog zakonodavstva.

Predsednik Komiteta parlametarne saradnje Rusija-EU Andrej Klimov prokomentarisao je rezoluciju Evropskog parlamenta krajnje oštro.

Smisao rezolucije je u tome da neki evropski parlamentarci nemaju šta da rade, pa se bave stvarima za koje očigledno nisu kompetentni. Ako oni žele da se bave nekim pitanjima ljudskih prava ili razvoja demokratije u evropskim zemaljama, treba da biraju svoj nacionalni parlament, postanu članovi delagacije Parlamentarne skupštine SE i tamo s punim pravom da vežbaju ovu tematiku. Ili da postanučlanovi delegacije OEBS-a i da na toj platformi diskutuju sa Komitetom za parlamentarnu saradnju Rusija-EU. Imamo dogovor da razmatramo ova pitanja u okviru naših radnih grupa. Još jedna radna grupa će biti održana 4. aprila. Kada bi evropski parlamentarci posle te razmene mišljenja usvojili svoj dokument, ja bih shvatio logiku. Za sada logike u tim dejstvima nema.

Da dodamo da sve rezolucije Evropskog parlamenta imaju karakter preporuke, i do danas nisu uticale na odnose Rusije i EU.