Intervencija na Republiku Srpsku

 Operacije Namerna sila (engl. Operation Deliberate Force) i Mrtvo oko (engl. Operation Deadeye) su činile vojnu intervenciju NATO snaga sa SAD na čelu tokom Rata u Bosni i Hercegovini od 30. avgusta do 14. septembra 1995.

Ukupni broj bačenih bombi na položaje Vojske Republike Srpske inosi 1.026, od čega 708 vođenih bombi. Ukupna težina bačenog eksploziva iznosi oko 10.000 tona. Tokom bombardovanju su ubijena 152 srbska civila.
Francuski Miraž 2000K oboren je raketom zemlja-zemlja 20 km jugoistočno od Pala. Napori za otkrivanje pilota trajali su do 28. septembra kada je objavljeno da su piloti zarobljeni.

DEJSTVA NATO PAKTA U BOSNI I HERCEGOVINI I REPUBLICI SRPSKOJ

Severnoatlanski savez tj. NATO se na prostor Bosne i Hercegovine umešao 1992. godine kada je uveo Zonu zabranjenog letenja iznad BiH. Ova odluka isključivo je bila usmerena protiv Vazduhoplovstva i Protivvazdušne Odbrane (ViPVO) Vojske Republike Srpske (VRS). Armija Republike Bosne i Hercegovine (ARBiH) i Hrvatsko vijeće obrane (HVO) nisu ni posedovale vojnu avijaciju. Ovo je bila prva operacija NATO od njenog nastajanja i nosila je naziv “Deny flight” (Zabranjeni let).

Krajem 1995. godine NATO operacija je proširena na “Deliberate Force” (Odlučna snaga) - vojnu akciju koja je imala za cilj da VRS poklekne pod napadima muslimansko-hrvatske koalicije. VRS je tada kontrolisala oko 75% teritorije BiH dok je posle ove akcije procenat pao na oko 50%. Nešto manji procenat, 49%, RS je zadržala posle Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je ozvaničena i međunarodno priznata. Međutim, akcije NATO nastavljene kroz snage IFOR a kasnije SFOR čiju glavninu je činio NATO ali to je neka druga priča, jer tu više nije reč o tzv. "vazdušnim udarima" (air strikes), što je tema ovog teksta.

Obaranje četiri “Jastreba”

Prvo vazduhoplovno dejstvo NATO pakta na VRS izvršeno je 28. februara 1994. godine. “NATO” AWASC koji je leteo iznad Mađarske, u 6:35 časova, otkrio je jugozapadno od Banjaluke grupu od šest aviona koji lete prema jugu na maloj visini. Četiri aviona su bacila osam klasičnih avio-bombi na skladište municije u Bugojnu, a dva su napala fabriku artiljerskih oruđa u Novom Travniku.

U međuvremenu NATO je reagovao slanjem para lovaca F-16C koji su opozvani sa redovne patrole iznad Hercegovine. Bez opomene i poziva na sletanje, vođa para F-16C evidecijskog broja 89-2137 je u 6:45 sati raketom AMRAAM pogodio prvi avion. U narednih par minuta na maloj visini uništena su još tri letelice sa raketama AIM-9 SIDEWINDER.

U izveštaju Ujedinjenih nacija (UN) navodi se da su oboreni laki jurišnici J-21 “Jastreb” pripadali ViPVO Vojske Republike Srpske. Zvaničnici UN su za četiri tvrdili da su poleteli sa Udbina a za ostala dva nisu znali tačno mesto uzletanja. Posmatrači UNPROFOR-a su izvestili o sletaju jednog “Jastreba” na aerodrom Udbine. U medijima je tada objavljeno da su poginuli piloti Ranko Vukmirović, Zvezdan Pešić i Goran Zarić.

Bombardovanje srbskih položaja kod Goražda

Kasno poslepodne 10. aprila 1994. godine dva američka F-16C napala su položaje Hercegovačkog korpusa Vojske Republike Srpske na području Preljuča i Golog Vrha, dvanaest kilometara jugozapadno od Goražda. Komandant UNPROFOR-a za Bosnu i Hercegovinu, general Majkl Rouz zatražio je neposrednu vazduhoplovnu podršku na osnovu izveštaja svojih posmatrača u Goraždu koji su ga obavestili o direktnim napadima tenkova VRS na muslimanske jedinice.

Kada je napad odobren dva F-16C iz baze Avijano, skrenuta su sa redovnog patrolnog leta i upućena u rejon Goražda sa zadatkom da unište srpske tenkove T-55. Zbog lošeg vremena i nedostatka goriva, četiri klasične avio-bombe Mk.82 mase 227 kilograma, odbacili su na rezervni cilj - komandno mesto artiljerije. Nisu dati precizniji podaci o rezultatima akcije.

Po pisanju nekih zapadnih časopisa avione su navodili “posmatrači” UN iz Goražda koji su u stvari bili pripadnici specijalnih snaga britanske armije - SAS (Special Air Service).

Napadi na položaje VRS u okolini Goražda su ponovljeni 11. aprila 1994. godine. Po istoj proceduri i sa istim obrazloženjem kao i prethodog dana upućena su dva lovca bombardera F/A-18C iz eskadrile VMFA-251 mornaričkog korpusa američkih oružanih snaga, smeštene u bazi Avijano na severu Italije.

Na srbsko selo Bare odabacili su tri bombe Mk.82 od kojih se dve nisu aktivirale! Jedna istovetna bomba se iz tehničkih razloga nije otkačila sa nosača ispod krila aviona. U ponovnom naletu “Horneti” su otvorili vatru iz šestocevnog topa ”Vulkan M-61” kalibra 20mm.

Rezultati napada po NATO-u su, navodno, jedan uništeni tenk T-55, tri oklopna transportera i kamion!? Srbski vojni izvori navode dve srušene kuće, dva uništena sanitetska vozila i dva stradala bolničara.

PVO VRS pogađa NATO avion u blizini Sarajeva!

Kroz nekoliko dana, tačnije 15. aprila, između Sarajeva i Goražda PVO VRS pogodla je franuski “Etandar IVP” 16. eskadrile francuske ratne mornarice. Sa još jednim avionom istog tipa poleteo je na izviđački zadatak sa nosača aviona “Klemanso”. Od eksplozije, rakete zemlja-vazduh “Strela-2M” teško je oštećen repni deo aviona. Pilot, kapetan korvete Pjer Klari, zahvaljujći svom velikom iskustvu uspeo je da se vrati na nosač aviona u Jadranu. Na snimku se vidi sletanje pogođene letelice na nosač aviona.

Novi napadi na VRS u okolini Goražda

General Majkl Rouz ponovo je zatražio neposrednu podršku iz vazduha 16. aprila 1994. godine. Četiri jurišna aviona OA-10A američkog ratnog vazduhoplovstva, koja su se već nalazila u vazduhu, dobila su naređenje da izvrše udar po srbskim snagama. Njihov napad je prekinut zbog loših meto-uslova i nedostatka goriva. Postoje informacije da je jedan od tih aviona pogođen i u povratku u matičnu bazu Avijano pao u more pet kilometara od italijanske obale. Američki službeni izvori nikad nisu priznali taj gubitak.

Ubrzo po odlasku OA-10A u zonu Goražda stigla su dva aviona “Si Herier FRS.1” britanske ratne mornarice iz 801. mornaričkog skvadrona, sa nosača aviona “Ark rojal”. Pokušavali su da nađu srbski tenk - leteći nisko ispod oblaka čija je donja baza iznosila 600 metara. Neposredno po izbacivanju bombi avion sa evidencijskom oznakom XZ498 pogodila je raketa zemlja-vazduh. Pilot je iskočio iz aviona i prizemljio se na teritoriju pod kontrolom Armije RBiH.

Nakon gubitka “Si Herier”-a opozvani su dalji naleti i avioni NATO-a koji su leteli ka ciljevima sa tovarima bombi vraćeni su u baze. Odluka je obrazložena pogoršanjem vremenskih uslova, teškoćama u radio-vezama i neizvesnom sudbinom oborenog pilota. Inače, on je zaklon potražio zajedno sa posmatračima UN-a, u sefu banke u Goraždu!

Bombardovanje srbskih jedinica oko Ilidže

Prema tvrdnjama potparola UNPROFOR-a pripadnici VRS su, 5. avgusta 1994. godine, pred zoru, iz skladišta u sarajevskom naselju Ilidža uzeli jedan tenk T-55, dva oklopna transportera i samohodni protivavionski top M-18 (proizveden još u Drugom svetskom ratu!). Na helikopter “Puma” Francuske kopnene vojske, koji je pokušao da pronađe ovo oružje, navodno je otvorena vatra zbog čega se vratio u bazu UNPROFOR-a u Kiseljaku.

Kasno poslepodne usledila je odmazda NATO pakta - vazdušni napad u kome su učestvovala četiri američka OA-10A, četiri britanska “Jaguara Mk.Ia”, četiri francuska Miraža F-1CT i šest holandskih F-16A (dva u izviđačkoj varijanti). Podršku su pružala dva E-3C AWACS, jedan EA-6B za sprečavanje odgovora srpske PVO, leteći komandni centar EC-130, neidentifikovani avion za izviđanje iz vazduha i nekoliko avio-tankera.

Po službenim saopštenjima već uobičajeni razlozi, loše vremenske prilike i nedovoljna obaveštajna podrška minimizirali su efekte akcije. Tvrdi se da su dva jurišnika OA-10A uništila napuštenu samohotku M-18. Za to su utrošili 600 granata iz sedmocevnog topa GAU-8/A kalibra 30mm. Po izveštajima muslimanskih radio-stanica NATO avioni su odbačenim bombama dejstvovali po muslimanskim vojnim snagama i prouzrokovali veliki broj žrtava.

Holandska verzija događaja glasi: u 14:00 časova sa komandnog mesta vazdušnih snaga NATO-a za jugoistočnu Evropu (5. ATAF) u bazu holandskih lovaca F-16A Vilafranka upućen je zahtev da se odrede avioni za eventualne akcije tokom popodneva. U 15:55 sati sledi naređenje za poletanje. Dva aviona uzleću u 16:15 čacova. Bez uobičajene popune gorivom iz američkih tankera KC-135A lete do naznačne zone u okolini Sarajeva. Tamo susreću dva OA-10A koji su iz svoje baze Aviano poleteli 45 minuta ranije. Njihova uloga je bila da taktikom “lou end slou” - nisko i polako pronađu ciljeve i na njih navedu udarnu grupu. Kiša je ciljeve učinila gotov nevidljivim. Holandski avioni su napustili sarajevski region i uputili se na popunu gorivom iznad Jadrana. Doblili su nove ciljeve ka kojima su krenuli u 17:30 sati. Po dva OA-10A i F-16A su nastavila pretragu severno od grada. Južno je dejstvovao novopridošli par OA-10A.

Holandski avioni su na osnovu svežih izviđačkih fotografija prepoznali zadati cilj. Uočili su ga sa visine od 3600 metara kroz sloj izmaglice. Iako su bili spremni za odbacivanje bombi Mk.82, po pravilima borbenog angažovanja, morali su sačekati identifikaciju objekta napada od strane svojih osmatra~a OA-10A. Oba F-16A su preko sigurnosnog komunikacionog kanala opozvani pre izvršenja napada. Istovremeno su dva dodatna F-16A poletela iz Vilafranke.

Napad na tenkove Vojske Republike Srpske

Dana 22. spetembra 1994. godine američki A-10A topom GAU-8/A napao je srbski tenk. Dva britanska “Jagurara GR.1” iz 41. eskadrona bacili su dve bombe mase 454kg . Povod je bilo navodno vatreno dejstvo Vojske Republike Srpske na francuske “plave šlemove”. Topovskom granatom ispaljenom iz tenka T-55 navodno je onesposobljen oklopno-izviđački automobil ERC-90F4 i ranjen jedan vojnik. Glavni štab VRS tvrdi da je meta ove NATO akcije bilo civilno stanovništvo u selu Dobraševići. NATO je upozoren da će se odgovoriti napadom po ciljevima u vazduhu i na zemlji u onom trenutku kada to komandi VRS bude odgovaralo.

Srbski vojnici obaraju američki F-16!

Tokom maja 1995. godine sprovedena su sporadična bombardovanja skladišta municije Vojske Republike Srpske. Za odmazdu su kao taoci uzeti pripadnici mirovnih snaga UN-a. To je rezultiralo gotovo momentalnim prekidom bombardovanja!

Srbska PVO je raketnim sistemom “Kub” 2. juna 1995. godine oborila jedan F-16C, čiji se pilot, kapetan Skot O’Grejdi (Scott O’Grady), spasao katapultiranjem. Posle šest dana skrivanja u gustoj šumi izvučen je u akciji marinaca koju su snage VRS pratile, ali se iz humanitarnih razloga nisu suprotstavile (ili možda zbog dogovora?). Moguće je da je ovaj avion oboren kao odmazda za prethodna bombardovanja NATO pakta. Po ovom događaju u Holivudu je 2001. godine snimljen i film "Behind enemy lines" ("Iza neprijateljskih linija").

Poslednja vazduhoplovna operacija NATO-a u BiH i RS - “Deliberate force”

Povod za ovu akciju bio je jedan artiljerijski pogodak na pijacu u Sarajevu 28. avgusta 1995. godine. NATO je optužio VRS za tu akciju i to je poslužilo kao povod za gotovo tronedeljno bombardovanje srbskih položaja (od 30.avgusta do 14. septembra 1995. godine, sa par prekida). Kasnije se, međutim, saznalo da je granata ispaljena sa položaja ARBiH što je potvrdio i Jasuši Akaši predstavnik UN, ali tada je već bilo kasno...

Ciljevi ovog bombardovanja bilo su teško oružje, skladišta municije, komandna mesta kao i neki drugi objekti i oruđa Vojske Republike Srpske. Istovremno je pokrenuta i akcija “Dead Eye” ("Mrtvo oko") čiji je zadatak bio onesposobljavanje PVO sistema VRS.