Amnezija kao dijagnoza za NATO

Kako su saopštile ovih dana novinske agencije, stariji narednik američke armije Robert Bejls, koji je u Avganistanu ubio 16 civila, pati od amnezije i ne seća se događaja. Istina, mediji se pri tome pozivaju samo na mišljenje njegovog advokata Džona Brauna. Između ostalog sasvim je moguće da i lekari potvrđuju tu dijagnozu. Ali zar slične ispade, možda i manjih razmera, nisu vršili u toku bojevih dejstava u kriznim žarištima vojnici drugih armija NATO zemalja. Nije valjda da oni svi pate od amnezije?

Očigledno, već se može govoriti o rupama u sećanju same Severnoatlantske alijanse. U datom slučaju reč je o onom političkom i vojnom sećanju iz kojeg treba izvlačiti pouke. A upravo to se ne dešava.

Poznati vojni ekspert, odgovorni urednik lista Nezavisni vojni pregled Viktor Litovkin smatra da slučaj Roberta Bejlsa nije izuzetak za sukobljene armije.

To je psihoza rata. Psihoza od umora, od užasa bojevih dejstava, od užasa onih smrti koje ljudi preživljavaju kada vide gubitak svojih drugova, kontuzije i slično. Američka armija se umorila od borbenih dejstava. Koliko godina se može ratovati? Jugoslavija, Irak, Avganistan, indirektno učešće u operaciji u Libiji. Rešenjem psiholoških problema treba se ozbiljno pozabaviti. Ali očigledno kod Amerikanaca se to ne radi.

U jednom od poslednjih brojeva švajcarski list 20 Minuta objavio je izbor saopštenja raznih godina o slučajevima nemotivisane surovosti, nasilja, maltretiranja ljudi i životinja od strane vojnika raznih NATO zemalja koji služe daleko od kuće.

Evo samo nekih od njih. Maj 2004. godine. Fotografije koje su postale dostupne širokoj javnosti o unižavanju ljudskog dostojanstva zatvorenika u zatvoru Abu-Grejb u Iraku od strane američkih vojnika. Snimak u nemačkom listu Bild – vojnik bundesvera u Avganistanu koji pozira sa lobanjom u rukama. Mart 2008. godine. Video američkog marinca na Internetu sa simpatičnim štenetom u rukama. Divno štene, zar ne? – smeška se on, pose čega baca životinju u provaliju. Jun 2010. godine. Kadrovi dokumentarnog filma gde vojnici danskog kontigenta u avganistanskoj provinciji Helmland ubijaju ranjene zarobljenike.

Sasvim je moguće da neko od ovih ljudi koji su kažnjeni na jedan ili drugi način, zaista nisu bili pri sebi. Po zvaničnim podacima, 22% rana vojnici u Iraku i Avganistanu zadobiju u glavu. Nije slučajno nemački nedeljnik Der Špigel svoj komentar povodom Bejlsovog ispada koji je imao istu povredu, nazvao Armija bolesnih glava.