Brižno gostoprimstvo Evrope

Uvesti pograničnu kontrolu između država Šengenskog ugovora, predložio je ministar unitrašnjih dela Nemačke Hans- Peter Fridrih. U intervjuu za časopis Rheinische Post, on je izjavio da ne treba zanemariti pitanja bezbednosti. Ako na granicama država Šengenskog sporazuma ne mogu da izađu na kraju sa sve većim nadiranjem ilegalnih migranata, treba pojačati pograničnu kontrolu.

Ova izjava je još jedan dokaz da se ideja postojanja jedinstvene Evrope, samo delimično realizuje. Još 2010 godine, neki evropski lideri, a u tom smislu i federalni kancelar Nemačke Angela Merkle, pomenuli su propast politike multikulturalizma. Ali, ako besprekorna „simbioza“ različitih vrednosti, ubeđenja i veroispovesti u Evropi nije uspela da se formira,to znači da je vreme za zemlje Evropske Unije, da se zamisle, primetio je nemački politikolog Aleksandar Rar:

„Romantične predstave o tome da je Evropa bez granica moguća, da može postati istorijska činjenica, da će u ujedinjenoj Evropi svi živeti srećno, da će ona postati zona bezbednosti i velike multikulturne razmene, u mnogome se nije realizovalo. I sada, posebno posle stupanja Rumunije i Bugarske u EU, izašlo je na videlo, da zapadnim zemljama, kao na primer Nemčkoj i Francuskoj, preti novi nalet kriminalnih elemenata upravo iz Istočne Evrope.“

Ali, ipak, najozbiljniji problem sada predstavljaju izbeglice iz Severne Afrike. „Arapsko proleće“ izazvalo je veliki priliv ilegalnih imigranata iz Tunisa, Egipta i Libije, kao i iz drugih država regiona. Istina je da su zemlje EU „dužne da se na neki način zatvore pred naletom takvog talasa izbeglica, kako bi sačuvale sopstvenu stabilnost“, reči su Aleksandra Rara.

Uzgred, takvo iskustvo Francuska već ima. Pre godinu dana, ona je uvela pograničnu kontrolu prema Italiji, odakle je dolazio najveći broj imigranata iz Tunisa i Libije. Tada je Evropska komisija dozvolila Fracuskoj, da zatvori granicu sa Italijom. A sada, sedam država odjednom, nezadovoljne Grčkom, koja ne izlazi na kraj sa ilegalnom imigracijom. U vezi sa tim, pre mesec dana, Nemačka, Austrija, Francuska, Velika Britanija i niz drugih država, ozbiljno su vodile debatu o uvođenju unutrašnje pogranične kontrole u okviru Evropske Unije. Upravo zato u izjavama ministra unutrašnjih dela Nemačke, čini se, nikakve senzacije nema, govori upravnik Centra nemačkih studija Instituta Evrope, Vladislav Belov.

„Za razliku od predsednika Francuske Nikole Sarkozija, koji je izjavio o neophodnosti ponovnog razmatranja Šengenskih ugovora, Hans- Peter Fridrih upućuje zemlje EU koje su potpisnice Šengenskog sporazuma, da razmotre mogućnost oštrije kontrole koja može biti potpuno primenljiva kao zaštita unutrašnjih granica.“

Multikulturalne probleme, zemlje Starog sveta, na ovaj ili onaj način, treba da rešavaju, zaključuju eksperti. Stanovnici Evrope stare i ne mogu da obezbede ekonomski procvat, pa tako drugog izlaza nema, osim prikloniti se prilivu kvalifikovane radne snage iz neevropskih zemalja.