Velika subota: silazak svetog ognja

Veliku subotu, poslednji dan Strasne nedelje, pred Uskršnjše svečanosti, obeležavaju danas pravoslavni vernici na celom svetu. Na taj dan u svim hramovima istočnohrišćanske Crkve, obeležavaju dan koji je Isus Hrist proveo u grobu, njegov silazak u Had- kako bi spasio od nevolje duše pravednika i dan kada je pobedio smrt. Vernici očekuju čudo- silazak Svetog ognja u jerusalimskom Hramu Groba Gospodnjeg.

Poslednji dan pred Uskrs, Velika subota, poseban je. Svet doslovce zamire u vreme kada se očekuje čudo Vaskrsnuća Gospoda. U svim pravoslavnim crkvama sveta održavaju se službe, tokom kojih sveštenici menjaju boju svojih odora, rekao je u intervjuu readiokompaniji „Glas Rusije“ sveštenik Dmitrij Peršin.

„Crne  i ljubičaste mantije, simboli posta, menjaju se za bele uskršnje. Jer tada je Gospod već pobedio smrt i već se približava njegovo Vaskrsnuće. U to vreme u svim hramovima se čitaju starozavetna proročanstva, koja su predvidela stradanje Hrista i njegovo Vaskrsnuće. To je duga i veoma lepa služba.“

Posle jutarnjeg bogosluženja i tokom celog dana, tradicionalno se osveštavaju uskršnji kolači i uskršnja šarena jaja. Glavnu liturgiju, koja će biti služena u hramu Hrista Spasitelja, služiće patrijarh Kiril. Posle bogosluženja, Prvojerarh Ruske pravoslavne crkve, tradicionalno će ići u obilazak moskovskih hramova.

Ipak, pravoslavni vernici, na taj dan, u mislima su u Jerusalimu, u hramu Groba Gospodnjeg. Jer, tamo, uoči pravoslavnog Uskrsa, svake godine se dešava čudo- koje do danas niko ne može da objasni. Već više od dve hiljade godina u kapelu hrama gde je, po predanju bilo sahranjeno telo razapetog Isusa Hrista, silazi Sveti oganj. Hiljade hodočasnika iz svih krajeva sveta i raznih veroispovesti, pokušavaju da se tog dana u to vreme nađu u Jerusalimu i svojim očima vide čudo silaska Svetog ognja. Evo, već skoro 10 godina zaredom, među onima koji posećuju hram Groba Gospodnjeg na Veliku subotu, je i delegacija Fonda Andreja Prvozvanog. Zahvaljujući fondu Sveti oganj dolazi u Moskvu i  u druge gradove Rusije, i njime se pale sveće tokom svečanih Vaskršnjih Bogosluženja. Tradicija da se donosi oganj iz Jerusalima u Rusiju, potiče iz 11. veka, rekao je u intervjuu „Glasu Rusije“ zamenik predsednika Fonda Andrej Prvozvani- Mihail Jakušev:

„Prve tragove o donošenju Svetog ognja u tadašnju Kijevsku Rusiju, imamo zahvaljujući zapisima igumana Danila. Iz njegovih spisa saznajemo, da je on postavio svoje kandilo, u hramu Groba Gospodnjeg, pored kandila jerusalimskog patrijarha. Posle silaska ognja, iguman je rešio da svoje kandilo ponese sa sobom. Nažalost, mi ne znamo u kakvom vidu je on doneo oganj do stare Rusije (Kijevske Rusije). Jasno je samo da je put trajao nekoliko meseci.“

Danas Sveti oganj u Rusiju stiže za svega tri sata- posebnim letom. Sa moskovskog aerodroma, on biva odmah presenešen u hram Hrista Spasitelja. Dalje oganj raznose po raznim gradovima Rusije, ZND i  inostranim eparhijama ruske pravoslavne crkve. Svakog puta, broj gradova i zemalja, koji dobijaju Sveti oganj se uvećava, nastavlja Mihail Jakušev.

„Naš oganj treću godinu šaljemo u Estoniju i na groblja sovjetskih vojnika u Belorusiji i Ukrajini. Prošle godine, čak smo ga u Uzbekistan dostavili. Svake godine oganj dolazi do zemalja Evrope. Imali smo čak ideju da ga prevezemo u Ameriku, ali tamo je procedura prenošenja plamena avionom komplikovana. Sada u celom svetu vlada veliko interesovanje za oganj.“

2009. godine, prvi put u istoriji oganj je bio dostavljen na Severni pol. Od tada, stanovnici ruske stanice „Barneo“, učestuju u uskršnjim bogosluženjima. Sprecijalno za taj dan, u arktičkom seocetu, gradi se improvizovana kapela, gde se smešta kandilo sa Svetim ognjem.