Lica „Zlatne maske“

18-ta po redu, ceremonija dodela godišnje Ruske nacionalne pozorišne premije „Zlatna maska“, biće zapamćena po neočekivanim rezultatima.

Glavno iznenađenje je gotovo potpuno odsustvo favorita iz prošlih godina velikih moskovskih operskih i dramskih teatara u smislu pobednika u glavnim nominacijama. Zato je „Muzički teatar Stanislavski i Nemirovič - Dančenko“, koji se smatra teatrom br. 2 u Moskvi, okićen „maskama“ i za najbolju baletsku predstavu i za najbolju opersku postavku. Primetno je da je za najbolju opersku postavku nagradu dobila „Bajke Gofmana“- delo Žaka Ofenbaha, koja se u Rusiji daje u svega nekoliko teatara.

Još jedna postavka-bajka, dobila je nagradu „Zlatna mastka“ u nominaciji dramskih postavki. Radi se o poznatoj bajci Morisa Meterlinka „Plava ptica“. Avangardni režiser, inače upravo poznat po ovoj postavci, Andrej Moguči postavio je u peterburškom Aleksandrinskom teatru predstavu „Sreća“ i dobio svoju petu „Zlatnu masku“.

„Uopšte se nisam nadao da ću obiti „Masku“- čudi se režiser.- Zato što kod nas postoji navika da se „dečje“ predstave smatraju drugorazrednim.“

Ukratko, u postavci Andreja Mogučeva, koji je gotovo potpuno prepisao Meterlinka, nema ničega „isključivo dečjeg“. Porodična predstava, obraćajući se savremenicima, u njoj nije samo hleb kao lajtmotiv, već i frižider i telefon...

„Ima tamo nečeg nejasnog“, govorili su odrasli,- priča Andrej Moguči o reakciji gledalaca.- A deca sve razumeju. Oni ipak na drugačiji način razumeju i prihvataju svet, i za mene je to jako važno.“

Među onima koji su dobili nagrade za najbolja glumačka dela, su i debitanti premije, i ne jednokratni dobitnici. Među njima je Evgenije Mironov koji se treći put popeo na binu kako bi mu uručili nagradu. Ove godine „Masku“ mu je donela uloga Kaligule u istoimenoj predstavi po tekstu Albera Kamija, koja se daje na sceni moskovskot Teatra nacija.

„Igram tu ulogu svaki put sa takvim ushićenjem, brigom, sa kojima sam igrao i Hamleta, - primećuje Mironov.- Hamlet, izgovara frazu- „ovaj je svet nepodnošljiv“. Kaligula počinje sa ovom frazom. Gleda unutar sebe, a tamo- nema ničega. Da li je zadovoljan ovakvim finalom? Mislim da nije....“

Albina Šagimuratova je dobila nagradu za najbolju opersku pevačicu. Ne tako davno- pobednica „Međunarodnog konkursa Čajkovskog“ u Moskvi, sada je solistkinja Tatarskog teatra opera i baleta. Na bini ovog teatra, ona je sjajno izvela glavnu ulogu u operi Donicetija „Lučija di Lamermur“. Za ovu ulogu je i dobila „Zlatnu masku“.