Momenat istine za Nikola Sarkozija

Parlamentarni izbori u Francuskoj, čiji će prvi krug biti  održan 22. aprila - moraju da odgovore na ključno pitanje današnje Evrope. Naime: hoće li postati neobrativa tendencija  promene vladajućih elita u zemljama-članicama EU, koja je obuhvaćena krizom, ili će francuski birači ponovo pružiti kredit poverenja najmarkantnijem i najprotivrečnijem čoveku 5.  Republike – današnjem predsedniku Nikoli Sarkoziju. I u jednom, i u drugom slučaju  Evropa će se promeniti, - smatra  naš posmatrač Petar Iskenderov.

Već je očigledno da će o sudbini budućih izbora odlučivati drugi krug sa malom razlikom u broju glasova. Sama kampanja najbolje odražava opštu situaciju u kriznoj Evropi, kada se političarima, koji su na vlasti, privrženim evropskoj integraciji i ambicioznim geopolitičkim projektima, suprotstavljaju političari,  koji imaju glavni  elektoralni adut – nezadovoljstvo društva vlastima. Ti političari često nemaju harizmu, a čak ne mogu da striktno definišu svoju viziju budućnosti zemlje. U Francuskoj je to  glavni protivnik Sarkozija socijalista Fransoa Oland.

Međutim, Sarkozi ne namerava da svojim primerom potvrdi tendenciju promene  vlada u evropskim zemljama, koja je nastala protekle godine.  Današnji šef države sebe smatra uspešnim kriznim predsednikom, jer je učinio sve da bi zaštitio Francuze i Francusku.

Međutim, konačni verdikt birača će zaviseti ne od proučavanja pograma, već od ukupne procene situacije u zemlji i inače u Evropi. Umor od vladajućih elita i težnja za promenama može da ispadne važan činilac, - istakao je u razgovoru sa Glasom Rusije šef odelenja evropske bezbednosti Instituta Evrope RAN Dmitrij Danilov.

U današnjoj Evropi i dalje postoji  razlika između vladajućih krugova i društva. Bez obzira na izjave vodećih političara, kriza u EU i zoni evra nije savladana, to traži od birača skeptičan odnos prema vladajućim elitama. Poslednje, sa svoje strane, primorane su da promene svoju retoriku, igrajući na polju svojih oponenata-opozicionera. Odgovarajuće promene su primetne i u geopolitičkom planu – između ostalog,  u hladnijem odnosu Evropljana prema pozivima SAD da se poveća doprinos  ukupnim odbrambenim troškovima NATO. Obećanja povlačenja francuskih snaga iz Avganistana spadaju u istu tendenciju.  U slučaju pobede Olanda nove francuske vlasti će biti orijentisane na unutrašnje socijalno-ekonomske probleme.  Ponovno izabranje Sarkozija   proriče viši nivo geopolitičke aktivnosti Francuske u Evropi i van nje.

Bilo kako bilo, tokom narednih nedelju i po – drugi kurg će biti održan 6. maja – Francuska će odgovoriti na mnoga opšteevropska pitanja.