Uskršnji festival – koncerti u hramovima

11. Međunarodni Uskršnji festival, koji se nastavlja u Moskvi (od 15. aprila do 9. maja), ubedljivo potvrđuje da nije povezan ni s politikom, ni s komercijalom. Takav je stav njegovih učesnika, njegovog inicijatora i glavnog muzičkog izvođača, čuvenog maestra Valerija Gergijeva.

Znatan deo programma, koji obuhvata 150 koncerata, održava se u pravoslavnim hramovima.  Tu se izvodi duhovna muzika, pre svega horska. Tradicionalno pridajemo vediki značaj horskom delu našeg muzičkog programa, - ističe Valerij Gergijev. – Sve, što je povezano s horskim programom, po pravilu, potiče od tradicija koje je Rusija formirala stolećima. Međutim, pozivamo muzičare i kollektive, koji ne samo razvijaju pravoslavne tradicije. Dolazili su nam divni nemački, švedski, pribaltički horovi. Sve to, prema mišlenju mitropolita Ilariona, šefa Odelenja spoljnih crkvenih veza Moskovske patrijaršije,  doprinosi  saradnji između Crkve i kulture.

Saradnja između Crkve i kulture je imperativ našeg doba, - smatra mitropolit Ilarion. – Mislim da je Moskovski Uskršnji festival odličan primer takve sradnje,  saradnje svih dobrih snaga u društvu. Svakako, festival nije samo opširni kulturni, već i misionarski projekat, jer duhovne vrednosti mogu da se prenose ne samo preko beseda,  ne samo preko crkvenih akcija, već i preko kulture.

Prirodno je  da su koncerti u hramovima dobrotvorni. Naprimer, nastup kapele dečaka iz glavnog grada Ukrajine Kijeva u Moskovskom hramu Grigorija Neokesarijskog je okupio više od 600 ljudi. Nastojatelj hrama episkop Jeronim je u intervjuu Glasu Rusije ispričao:

Naš hram je veoma lep. U narodu su ga uvek nazivali Krasan hram, - kaže nastojatelj. -  Time su naši preci istakli njegovu lepotu poput Krasnog trga. Njega su svojevremeno živopisali najbolji zografi, kao što je Simon Ušakov. Kaljeve pločice je izradio legendarni Stepan Polubes. 1939. godine, u sovjetsko doba, hram je bio zatvoren. Crkvi je on vraćen tek 1994. godine, i to u ruiniranom stanju. Prvi sam postsovjetski nastojatelj. Ogromnim naporima mnogih parohijana hramu je vraćena nekadašnja velelepnost. Prosečni uzrast naših parohijana iznosi 40 godina. Pravoslavna parohija 21. veka  se razlikuje od parohije iz početka 20. veka.

Sama činjenica da se pravoslavne saborne crkve otvaraju za koncerte duhovne muzike, takođe je  odlika ovog doba. Za slušaoce specijalno donose stolice, mada je poznato da u pravoslavnim hramovima nije uobičajeno da se sedi. Komentar episkopa Jeronima.

Mi smo se navikli da uskršnjih dana u naš moskovski hram dolazi neki slavni horski kolektiv sa divnim programom duhovne muzike. Festival se prirodno uklopio u naš pravoslavnii život. Tu su divna akustika, divne freske – sve to doprinosi usklađenom prihvatanju umetnosti. Što se tiče stolica, imamo ih obično i za invalide, bolesne ljude, mada prilikom bogosluženja ljudi obično stoje u molitvenoj usredsređenosti.

Prilikom koncerta kapele dečaka u hramu Grigorija Neokesarijskog izvedene su bile duhovne pesme iz različitih vekova.