Rimejk Velike Osmanske imperije

Poznati turski političar Rifat Sait je inicirao stvaranje Balkanskog parlamenta sa sedištem u Izmiru. On planira da  pozove većinu  država Balkana, smatrajući da će to učvrstiti veze Turske s balkanskim narodima.

Stvaranje Balkanskog parlamenita, koji će prema zamisli Saita  obuhvatiti pisce, političare, novinare i društvene delatnike, upriličeno je 100. godišnjici završetka  turske vladavine na Balkanu. Posle 100 godina država želi da se revanšira, te vrati nekadašnji uticaj na poluostrvu, jer 1912.-1913. godine ona je praktično izgubila sve svoje balkanske predele,  - kaže istoričar, politikolog Nikita Brusilovski.

U ovom slučaju je zanimljivo da tačno posle 100 godina Turska postepeno pokušava da vrati neku kontrolu  tog regiona. Svakako,  ona sanja ne o priključenju čitavog Balkana, već o lobiranju svojih interesa, među njima su i brojne turske zajednice u tim državama. Sudeći po svemu, to bi bila zaštita ne samo Turaka, već i inače muslimana.

Ekspert  Velike Nacionalne  skupštine Rifat Sait je promuslimanski  političar, koji je svojevremeno optužio Srbe za agresiju protiv BiH, insistirajući na nezavisnosti Kosova. Dakle, moguće je očekivati, da Turska pretenduje i na religiozno pokroviteljstvo, obnavljajući tradicije sultanata, kada je halif bio pokrovitelj svih muslimana u svetu, - konstatuje Brusilovski.

Hoće li uspeti Sait i njegovi pristalice, među kojima je Esad Džudžević iz Bosanske demokratske stranke Sandžaka, učiniti rimejk Velike Osmanske imperije?  Nikita Brusilovski nastavlja.

Izgleda da Balkanski  parlament neće biti stvoren. Teško da će  sve države pristati na to. Pre svega Srbija i Bugarska, koje imaju druge ideale u EU. Međutim, sam taj predlog je  indikator raspoloženja u Turskoj,  kao i njenih težnji: povratku nekadašnjeg osmanskog uticaja, koji je izgubila pre 100 godina.

Takva ideja je nastala ne samo zato što Turska želi da se istorijski revanšira, već i zahvaljujući današnjim geopolitičkim realnostima. Pre 100 godina Turska, Iran i Kina su bile slabe države, koje su bile pod uticajem krupnih imperija, danas one, naprotiv, pretenduju na liderstvo u svojim regionima. Međutim, neki balkanski narodi imaju  istorijsku memoriju, povezanu s teškim životom pod osmanskom vlašću,  zato ukoliko ova ideja stekne razvoj, pratiće ga aktivno protestno raspoloženje.