Jubilarni samit ODKB: opasnosti i odluke

15. maja u Moskvi će biti održana vanredna jubilarna sednica Saveta kolektvine bezbednosti ODKB. U Organizaciju dogovora o kolektivnoj bezbednosti danas ulazi 7 zemalja ZND. Na dnevnom redu sastanka šefova ovih država je suprotstavljanje globalnim i regionalnim izazovima bezbednosti. A pretnje za zemlje učesnice su iste: avganistanska narkoekspanzija, koja će najverovatnije porasti posle povlačenja NATO trupa iz Islamske Republike, a zajedno sa tim i međunarodni terorizam postaje još aktuelniji.

Dogovor o kolektivnoj bezbednosti bio je potpisan pre 20 godina u Taškentu na inicijativu predsednika Uzbekistana Islama Karimova. U tom trenutku sporazum je kao vazduh bio potreban Taškentu: u susednom Tadžikistanu se razbuktao građanski rat, a u Avganistanu na vlast su došli mudžahedini. Ali već tada je postojalo razumevanje da je dogovor važan ne samo Uzbekistanu, već i svim ostalim državama: Jermeniji, Kazahstanu, Kirgiziji, Rusiji, Tadžikistanu, kao i Belorusiji, koja mu se pridružila kasnije. Jer sve ove zemlje, izuzev Rusije, nisu imale jake oružane snage koje mogu da čuvaju suverenitet i celovitost.

Deset godina kasnije, 14. maja 2002. godine, bila je doneta odluka da se ODKB pretvori u međunarodnu organizaciju – Organizaciju dogovora o koletkivnoj bezbednosti.

Za 20 godina rada ODKB je sakupila solidno iskustvo i ima ozbiljne uspehe u suprotstavljanju globalnim opasnostima. Ali vreme diktira svoje izazove. I osim borbe protiv terorizma i narkotičke opasnosti, države treba da izrade strategije suprotstavljanja novim netradicionalnim pretnjama, govori generalni direktor Centra za proučavanje postsovjetskog prostora Aleksej Vlasov:

To je izrada zajedničkog stava o surpostravljanju rizicima u sferi informacione i socijalne bezbednosti, kao i rad u pravcu ove linije, kojom se po pravilu bavi struktura Ministarstva za vanredne situacije: pomoć u slučaju elementarnih nepogoda, okolnosti više sile. Osim toga, potrebna je unutrašnja reforma same strukture ODKB, mehanizma donošenja odluka. I ovde, ja mislim, Vladimir Putin je u pravu kada govori o tome da je neophodno preći Rubikon u određivanju pitanja – šta je primarno, a šta sekundarno. Drugim rečima, da li su članovi ODKB spremni da ispunjavaju one odluke koje se donose u okviru ove integracione strukture ili je za njih pozicija vezana sa nacionalnim suverenitetom u svim pitanjima dominantna. Princip konsenzusa ne funkcioniše uvek.

15. maja po završetku zasedanja ODKB biće održan neformalni sastanak Saveta šefova država ZND. U njemu će učestvovati predsednici već 11 država Zajednice. I ovde na dnevom redu neće biti toliko pitanja bezbednosti koliko konsultacije o ključnim pitanjima svetske politike i ekonomije od uzajamnog interesa.